Читај ми!

Општине чекају имовину

Иако се служе имовином на својој територији, општине том имовином не располажу. Пошто се, према важећем закону, за све се пита централна власт, због гомиле дозвола, ни у најмањем засеоку није лако отворити продавницу.

Србија је последња земља у Европи у којој се локалне самоуправе служе имовином, али њоме не располажу. За доношење новог закона који би вратио општинама све, од столице до мостова и озбиљних објеката, залажу се скоро све странке.

Стручњаци указују да закон треба усвојити што пре, јер беспотребне издатке трпе грађани, инвеститори, општинске и државна каса.

У Својнову већ годинама граде свлачионицу за фудбалере, на локалном игралишту. Да зидају око Маракане, кажу, лакше би им било, јер на папире и бројна одобрења годинама чекају.

"Ми морамо да имамо сагласност дирекције јер нисмо ми власници земљишта, тако да се сада вртимо. Општинској дирекцији је потребан папир од Дирекције за имовину, а Дирекција за имовину неће да да тај папир док не види целокупан износ новца на нашем рачуну", каже председник Месне заједнице Својново Мирољуб Дачић.

Другачије би било да је имовина општинска, али тако је већ 16 година, од како је на снази Закон о средствима у својини Републике. За све се пита централна власт, па због гомиле дозвола, ни најмањем засеоку није лако да отвори продавницу.

Градски челници тврде да би, да се они питају, страни инвеститори за неколико дана могли у њиховим срединама да почну посао.

Председник Скупштине општине Зрењанин Александар Мартон каже да сав општински и инвентар у јавним предузећима, почевши од намештаја, практично не припада граду Зрењанину.

"Ми за било какву финансијску акцију, коју желимо са простором у граду Зрењанину, морамо да питамо дирекцију Србије. То понекад траје годину, годину и по", наводи Мартон.

Општине чекају нови закон

У свим земљама региона уобичајено је да општине саме одлуче о томе да ли ће градити, на пример, мост на својој територији, ако је грађанима потребан. Стална конференција градова и општина (СКГО), већ 10 година, указује на то да због имовине држава трпи огромне и тешко процењиве трошкове.

"Због тога што локалне самоуправе самостално не располажу имовином коју користе, не могу да је самостално отуђују, дају у закуп, успостављају хипотеку. Губици су енормни, они се огледају у стотинама милиона евра, егзактну цифру вероватно никада нећемо сазнати", каже Александар Бућић, помоћник генералног секретара за финансије СКГО.

Општине много очекују од новог Закона о враћању имовине локалним самоуправама, који ће у Скупштини бити у пакету са законом о враћању имовине Војводини.

Председник општине Параћин Саша Пауновић истиче да ће, по усвајању закона, општине стећи могућност да квалитетније и организованије учествују у јавним приватним партнерствима и да излазе у сусрет инвеститорима, који често желе заједничко инвестирање са општинама.

"То сада није могуће јер општине немају своју имовину. Повећаће се и кредитна способност општина а то значи да ће општине бити у могућности да користе своју имовину на ефикаснији начин и за изградњу нових објеката инфраструктуре", наводи Пауновић.

План Министарства финансија је доношење Закона о реституцији, да се види шта је чије на општини, а потом Закона о имовини локалне самоуправе. То ће бити могуће када Уставни суд оцени уставност Закона о враћању имовине црквама, како би се радило по истом моделу.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 21. август 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом