Нови закон, стара пракса

Опозиционе партије незадовољне Нацртом закона о финансирању странака. Требало би да нови закон дефинише начин финансирања политичких партија из јавних и приватних извора и повећа контролу страначких финансија.

Доношење Закона о финансирању политичких активности један је од услова који Србија мора да испуни на путу европских интеграција.

Требало би да закон повећа контролу страначких финансија и да дефинише начин финансирања партије из јавних, али и приватних извора. Ипак, опозиција сматра да ће и нови закон донети могућности злоупотреба.

Нацрт закон о финансирању предвиђа да, у току године, појединац може дати странци највише 20 просечних плата, а фирма 200 просечних плата.

Донатор ће морати да пребаци новац са свог рачуна на рачун странке, што значи да закон не дозвољава анонимну уплату готовине.

Према речима заменика СНС-а Александрa Вучићa, оно што остаје проблем, то је ванлегислативно деловање, односно шта се све збива ван закона и ван Скупштине.

"Не можете да видите црне токове новца, у кесама и торбама, а већ знате колико смо имали таквих примера", каже Вучић.

Радикали за примену постојећег закона

Радикали нису изнели конкретне замерке на предлог будућег закона, али јесу на примену постојећих прописа на њихове дојучерашње страначке колеге.

Посланик СРС-а Вјерица Радета каже да Србија ни сада нема проблем са Законом о финансирању, већ са применом тог закона.

"Имамо и закон који то регулише, имамо и државног ревизора, државног тужиоца и агенција за борбу против корупције, али никоме није пало на памет да покуша да утврди из којих средстава се финансира странка Томислава Николића и Александра Вучића", каже Вјерица Радета.

Једна од најважнијих новина које закон предвиђа јесте да финансирање партија контролише Агенција за борбу против корупције, а не Републичка изборна комисија, коју сачињавају представници партија, као што је сада случај. Ипак, и у ДСС-у су скептични.

Посланик те странке Радојко Обрадовић каже да закон даје позитивне помаке у односу на постојеће стање, али ни на који начин неће решити проблем.

У ЛДП-у сматрају да постоје и одредбе које су неспроводиве, међу којима и правило да странке полажу депозит пре уласка у изборни процес, који би остао држави, ако не освоје бар један одсто гласова.

Тешко до спровођења закона

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић каже да нема потребе да уводимо правило по којем странке пре почетка избора треба да депонују новац, хартије од вредности или некакве драгоцености, како закон каже.

"Просто, не постоји легалан начин да на то утичете. Мислим да то своди политички живот на један неозбиљан ниво", каже Ђурић.

Предлог новог закона достављен је Савету Европе и ОЕБС-у.

Према речима државног секретара у Министарству правде Слободана Хомена, оно што је за грађане Србије заиста најбитније, то је да представља основу за борбу против високе корупције.

"Закон би требало да предвиди оштру контролу финансирања политичких странака, а са друге стране оно што је, такође, важно - потпуну транспарентност", каже Хомен.

После мишљења Савета Европе, биће израђен текст закона, а његов предлог требало би да Влада усвоји до краја децембра.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. новембар 2026.
10° C