Кандидатура уз "хашки услов"

Министри спољних послова држава Европске уније одлучиваће у понедељак, на састанку Савета за опште послове у Луксембургу, о прослеђивању апликације Србије за чланство у Унији на разматрање Европској комисији.

Извори у Бриселу наводе да ће министри вероватно постићи политички договор да се учини корак ка давању Србији статуса кандидата, уз јасну обавезу сарадње власти у Србији са Хашким судом.

Прослеђивање захтева Србије подржавају све чланице ЕУ, осим Холандије која је тражила да се одлука одложи до следећег извештаја главног хашког тужиоца.

Холандија тражи да се снажно нагласи обавеза сарадње са Трибуналом у Хагу и неизоставно  хапшење двојице преосталих одбеглих оптуженика, рекли су новинарима извори белгијског председништва ЕУ.

У припремама састанка у Луксембургу показало се да Холандија, највероватније, неће блокирати кандидатуру Србије. Ипак, уз зелено светло, очекује се и доношење закључка, да ниједан следећи корак неће бити могућ без једногласне оцене Савета министара да постоји пуна сарадња са Хагом.

Белгија као председавајућа, инсистира на томе да се морају уважити повољни кораци Србије у сарадњи са Унијом, посебно о дијалогу о Косову и да је Србија кључна земља за стабилност Западног Балкана.

Очекује се да ће Комисија израдити мишљење за шест месеци, уз слање упитника властима у Београду и оцену одговора Србије о спроведеним реформама.

На питање новинара да ли ће се о кандидатури Србије одлучивати већином или једногласно, одговор званичника у Бриселу је гласио да је то ипак ствар договора, јер и сам темељни акт ЕУ, "Уговор из Лисабона", на то не даје јасне одговоре.

Равнотежа два циља

Директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић очекује да ће министри спољних послова ЕУ настојати да пронађу компромис између потребе да се Београду омогући напредак у процесу евроинтеграција и неопходности да се осигура завршетак сарадње са Хашким трибуналом.

"Надам се да ће наш захтев за чланство бити прослеђен Европској комисији што пре. Ово је прва прилика за тако нешто, али то јесте одлука коју доносе земље чланице уважавајући са једне стране жељу да Србија напредује, а са друге стране жељу да виде да критеријуми који су важни за напредовање буду испуњени. Верујем да ће се решење тражити управо у вагању та два циља", рекла је Делевић агенцији Танјуг.

Према њеним речима, императив да се сарадња са Хашким трибуналом оконча, тако што ће двојица преосталих оптуженика бити ухапшени, свакако ће остати услов за напредовање Србије ка ЕУ на сваком следећем кораку.

"Мислим да простор за договор постоји у размишљању како најбоље остварити циљ сарадње са Хашким трибуналом: да ли подржавањем Србије која жели да се промени или наглашавањем политике условљавања", истакла је Делевић, и оценила да ће шефови дипломатија ЕУ у понедељак "настојати да најбоље уравнотеже та два циља".

Она сматра да ће министри спољних послова ЕУ третирајући питање кандидатуре Србије трагати за консензусом, односно да се неће ићи на прегласавање Холандије.

"Питање прослеђивања захтева за чланство раније је третирано како техничко питање, али у последње време је одређини број земаља на становишту да је то политичко питање, и да стога захтева консензус свих земаља чланица", рекла је Делевић.

"Уколико би била постигнута сагласност да захтев Србије за чланство буде прослеђен Европској комисији то би значило упућивање упитника и давање мандата комисији да почне израду мишљења о нашем захтеву за чланство", навела је Делевићева.

Како је нагласила, Србија, уколико се то догоди, не би требало да се бави питањем када предстоји следићи корак на којем би могла бити заустављена због неокончања сарадње са Хашким трибуналом, већ како да што пре одговори на тај услов.