уторак, 19.10.2010, 10:08 -> 19:54
Пушење поделило посланике
Расправа о забрани пушења у парламенту бацила у други план разматрање измена закона о здравственој заштити. Поједини посланици траже посебан простор за пушење, иако закон забрањује пушење у државним инсититуцијама. Шефови посланичких група ће убудуће контролисати да ли посланици крше закон.
Разматрање два акта из области здравства у парламенту остало у сенци расправа о забрани пушења, која ће убудуће важити за обе зграде највишег законодавног тела. Мишљења посланика о томе да ли би у парламенту требало да постоји посебан простор за пушаче подељена су.
Док једни подржавају такву идеју, други посланици наводе да се Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, по коме је пушење у државним инсититуцијама забрањено, мора поштовати.
Посланик Г17 плус Жељко Ивањи каже да није пушач, али и да би апсолутно примењивао закон и да је пушач, а на питање да ли би у парламенту требало да се направи простор за пушење, Ивањи је рекао да "ниједан квадрат зграде парламента не заслужује да буде угрожен дуванским димом".
Посланица радикала Лидија Вукићевић, која је, како сама наводи, "страствени пушач", рекла је да би пушачи требало да имају своје место у Скупштини које ће бити "културно, као и у свим нормалним институцијама где се поштују пушачи".
"У парламенту у Стразбуру се пуши, а ми хоћемо да будемо већи папа од папе. Може да се појави инат, па ће бити незгодно када почну да нас јуре по неким ћошковима, не дај Боже, по тоалету", рекла је Вукићевићева.
И посланица Нове Србије Александра Јанковић сматра да би требало да постоји простор за пушаче. "Многи кажу да је у Србији остало само пушење, да је све остало забрањено. Почећу да се питам где су људска права пушача", навела је Јанковићева.
Она је казала да је већ видела неке посланике који пуше испред зграде и да очекује да ће се ускоро и "на скелама појавити пушачи" где ће пушити на отвореном простору све док се не изађе у сусрет "људима који не могу на силу да прекину своју зависност".
Милица Радовић из ДСС-а каже да јој лично забрана одговара јер није пушач, али да би посланицима који пуше требало омогућити посебну просторију за те намене.
Шеф посланичке групе СПС-ЈС Бранко Ружић рекао је да је парламент донео закон и у обавези је да га поштује, али и навео да у закону постоји могућност да се изнађе решење како да се пушачима обезбеди простор јер они то могу видети као кршење њихових права.
"Да ли ћемо као шефови посланичких група имати проблема са посланицима, то ћемо још видети", рекао је Ружић.
За стриктно поштовање закона залаже се лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић. "Као што ме је закон обавезивао да будем на Паради поноса, тако ме и данас закон обавезује да од својих колега тражим да буду једнако одговорни као ја, при чему је моја позиција лошија, јер сам непушач", каже Јовановић.
Посланик ПУПС-а Ђуро Перић изјавио је да је добро што је пушење забрањено, али да у Скупштини ипак треба обезбедити просторију за пушење и додао да је међу посланицима ПУПС-а само један пушач.
Пушење у обе зграде Скупштине Србије - на Тргу Николе Пашића и у Улици краља Милана, укључујући и бифе и ресторан, убудуће ће бити забрањено, а шефови посланичких група биће задужени да контролишу да ли се посланици придржавају забране.
Пушење је забрањено у канцеларијама, свим салама за седнице и одборе, новинарским собама, ходницима, холовима, лифтовима и службеним аутомобилима. За кршење закона прописане су казне од 5.000 за физичка лица и од 500.000 до милион динара за правна лица.
Посланици расправљали о здравственој заштити
Посланици су на данашњој седници завршили расправу о Предлогу о изменама и допунама Закона о здравственој заштити. Министар здравља Томица Милосављевић је рекао да ће усвајањем тог предлога сви здравствени радници и други запослени у здравственим установама, моћи да обављају допунски рад до трећине пуног радног времена.
Он је истакао да ће то моћи да чине под условом да се не угрожава рад здравствене организације у којој су већ запослени.
Уговор о допунском раду, како је рекао, може се закључити за обављање здравствених услуга које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, као и за услуге које здравствена установа пружа за потребе организације обавезног здравственог осигурања, а за које не може на другачији начин да обезбеди одговарајући кадар.
Образлажући Предлог одлуке о плану развоја здравствене заштите, Милосављевић је навео да је циљ усвајања унапређење здравља становништва Србије и побољшање квалитета живота и одрживост система здравствене заштите.
Министар је указао на то да су међу циљевима здравствене политике и правичан и једнак приступ здравственој заштити свим грађанима Србије и унапређење такве заштите угрожених популација.
Критика опозиције
Већина опозиционих странака навела је да се надлежни органи не баве суштинским проблемима у здравственом систему и подсетили да још увек није донет пакет обавезних здравствених услуга.
Посланици Нове Србије критиковали су предложена решења, наводећи да је неприхватљиво да се ресурси здравствених установа, које финасирају грађани, користе у приватне сврхе, те да су запослени у државном здравству једина категорија службеника којој је омогућен допунски рад у истој делатности у приватној пракси.
И посланици ДСС-а су сличног мишљења. Они су казали да нису против рада здравствених радника у приватној пракси, али да је неприхватљиво да неко користи државне ресурсе, купљене новцем грађана Србије и на тај начин зарађује.
Радикали сматрају да се ради о "шминкерском закону" који настоји да исправи грешке нанете ранијим Законом о здравственој заштити што се тиче допунског рада лекара, јер је њиме направљена дискриминација, као и да "вечерње клинике" и допунски рад неће допринети смањењу броја незапослених лекара.
И посланици ЛДП-а су питали зашто још није дефинисан пакет услуга обавезног здравственог осигурања и казали да измене закона показују да се надлежни органи не баве суштинским питањима и проблемима функционисања здравственог система, јер се њима предлаже враћање на стање које је било пре 2005. године.
Питања посланика
Посланици су у делу седнице одређеном за питања посланика надлежнима, интересовали за начин на који ће "Телеком" бити продат и шта се намерава новцем од те продаје, а занимало их је и ко сноси одговорност за нереде током и после "Параде поноса".
Посланик ЛДП-а Зоран Остојић оценио је да постоје нејасноће у вези са одлуком Владе Србије да прода 51 одсто капитала компаније "Телеком Србија" и запитао колико ће акција "Телекома" добити грађани Србије.
Шеф посланичке групе Нова Србија Велимир Илић рекао је да се манипулише тиме како су потрошена средства од продаје "Мобтела", упитавши да ли је тачно да је влада Војислава Коштунице оставила у каси 1,6 милијарди евра од наплате "Мобтела", 300 милиона од оператера "ВИП" и 360 милиона од "Робних кућа Београд".
Милош Алигрудић, шеф посланичке групе Демократске странке Србије, затражио је одговоре на питања колико лица је приведено у вези са догађајима од 10. октобра у Београду, против колико је покренут кривични поступак и за која кривична дела, каква је старосна структура тих лица и колико има малолетних међу њима.
Посланик Српске радикалне странке Борис Алексић затражио је од Владе Србије да води рачуна о својим државанљанима који се налазе у Трибуналу у Хагу и поново затражио да се влада изјасни о питању здравствене заштите лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља коме је, као тврде радикали, здравље угрожено неадеквантним лечењем у Хашком трибуналу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар