Тадић у Бриселу

Председник Србије Борис Тадић разговараће у Бриселу са високом представницом Европске уније за спољну политику Кетрин Ештон о нацрту резолуције о Косову и Метохији, коју је Србија поднела Генералној скупштини Уједињених нација.

Тадић и Ештонова имаће радну вечеру, а њихов разговор могао би да буде прилика да се, после вишедневних дипломатских контаката на различитим нивоима, пронађе компромисно решење које не би прешло "црвену линију" Београда.

Извори ЕУ у Бриселу пренели су РТС-у да су чланице Европске уније усвојиле заједнички став о предстојећој расправи у Њујорку.

Текст о којем је постигнут договор унутар ЕУ представља најмањи заједнички именитељ између земаља које су признале и оних које нису признале независност Косова, пренели су РТС-у извори у Бриселу. 

Политичко-безбедносни комитет Европске уније требало би данас, непосредно пре састанка Ештонове и Тадића, да потврди став који су све чланице Уније усагласиле о резолуцији коју је Србија поднела Генералној скупштини УН, преноси агенција Танјуг.

Тај став ће вечерас Ештонова изнети председнику Србије, а према незваничним сазнањима, став је суштински у оквирима њеног саопштења од 22. јула, јавља Танјуг.

Практично, ЕУ као компромис види инсистирање "на дијалогу", у циљу доприноса "миру, стабилности и безбедности у региону".

Према дипломатским изворима Танјуга у Бриселу, тиме је отворен пут за постизање компромисног текста резолуције са Београдом, који би Ештонова и Тадић могли вечерас да потврде.

То би, истовремено, значило да би резолуција коју је Србија поднела Генералној скупштини могла да буде замењена документом усаглашеним са ЕУ.

Без обавезе о промени става чланица ЕУ

Према тексту предлога закључака Комитета, у који је Танјуг данас имао увид, договор о заједничким ставовима чланица Уније ни на који начин не доводи у питање политику оних чланица које нису признале Косово, нити их обавезује на промену те политике.

"Појединачно, чланице имају право да донесу одлуку о томе какви ће бити њихови односи са Косовом, у складу са њиховом праксом и међународним правом", наведено је у предлогу закључака Комитета.

У прилог томе, Комитет је у закључке уврстио, као анекс, саопштења Румуније и Кипра, две од укупно пет земаља ЕУ које не признају косовску независност. Те две земље истакле су да су прихватиле договор о заједничким ставовима, али остају при томе да такви ставови ни на који начин не утичу на признавање независности Косова.

Председник Тадић је раније потврдио спремност Србије да сарађује са Европском унијом у тражењу компромиса, али и нагласио да Београд неће пристати на документ који би био на штету националних интереса Србије.

Док шеф државе буде разговарао са првим дипломатом ЕУ, министар спољних послова Вук Јеремић упутиће се у Њујорк, где ће имати серију сусрета са представницима земаља чланица УН.

Јеремић је раније објаснио да је циљ подношења резолуције Генералној скупштини био да се оконча процес започет у Међународном суду правде, да се отвори пут новим преговорима о компромисном решењу, да се обезбеде регионални мир и стабилност и да се избегне сукоб са земљама које би требало да буду партнери Србије.

После изношења става Међународног суда правде у Хагу, Србија је Генералној скупштини УН поднела нацрт резолуције о Косову и Метохији, у којој се залаже за отварање преговора о свим питањима, укључујући и статус једнострано проглашене независности покрајине.

Претходно је српски парламент подржао политику Владе према Косову и Метохији.