недеља, 18.04.2010, 07:45 -> 02:48
štampajРегионалне странке и коалиције
Све видљивије последице Закона о политичким странкама који је десетковао број партија и Закона о равномерном регионалном развоју, који дели Србију на регионе. С једне стране, регионалне странке удружују се око заједничких циљева. Истовремено, неким малим партијама расту амбиције.
Више од коалиције, а мање од велике странке - тако своју Унију описују у странкама Г17 плус, "Заједно за шумадију" Верољуба Стевановића и "Живим за крајину" Бошка Ничића, уз које су стали и неки покрети и поједници.
Скуп јаких локалних играча отвара и питање хоће ли у новој странци свако вући на своју страну или ће израсти у добар тим.
"Управо је тај тимски рад и окупио све те јаке лидере и јаке индивидуалце. Зато што смо се окупили око заједничког циља, а то је та суштинска децентрализација и модернизација Србије и ту напросто сујети места нема", каже Сузана Грубјешић, потпредседница Г 17 плус.
"Питање цензуса се не поставља у нашем случају, што ћемо показати већ у Аранђеловцу, а што се тиче парламентарних избора они ће бити тек за две године и до тада ће Унија бити трећа политичка снага у Србији", наводи Грубјешићева.
Расим Љајић, који је пре неколико месеци од лидера регионалне постао вођа странке која делује широм целе Србије, сматра да регионалне партије убудуће саме неће имати шансу.
"Ми имамо две велике политике странке ДС и СНС, док ће све друге партије бити у позицији да се боре за цензус у случају самосталног наступа. Mислим да ће та борба бити врло жестока и да ће мали број странака без коалиција ући у парламент", каже Расим Љајић.
Ширење утицаја планира и највећа мађарска мањинска партија, која претендује да постане најјача војвођанска регионална странка. Идеју децентрализације и регионализације међутим заступају и други у Војводини.
"Политичка сцена у Србији сада је компликованија него икада, сви су свима конкуренти тако да очекујемо да ће они бити конкуренција и нама", рекао је Балин Пастор из Савеза војвођанских Мађара
Међутим, према његовим речима добро је што је све више странака које желе да заступају интересе грађана одређених општина и регија, јер како је рекао претходних година било је превише посланика из Београда.
"Све се своди на Београд и то није добро за Србију. И због тога сматрам да је добра идеја о формирању тих регионалних странка и сигурно ће бити врло тешке борбе за гласове на следећим изборима без обзира кад они буду", наводи Пастор.
Регионалне странке шанса за мале партије
"Да ли ће новонастале странке добити поверење бирача то ће показати време. Прво неко треба да скочи, па да каже хоп. Нису бирачи у Војводини и Србији баш тако неписмени да не знају шта им се нуди и да ли новонастале партије могу да понуде прави програм или не", каже Бојан Костреш заменик потпредседника Лиге социјалдемократа Војводине.
Регионални играчи са неколико десетина хиљада гласова мањим партијама могу да буду корисни на будућим националним изборима и омогуће прескакање цензуса, каже политиколог Зоран Стојиљковић, уз оцену да ће многе партије покушати да се реорганизују.
"Ми смо кренули у причу о статистичким регионима и та ствар ће се највероватније завршити децентрализацијом Србије укључујући и промену Устава и регионализацијом, а регионализација подразумева и регионалне скупштине, регионалне изборе и регионалне владе, тако да су све ствари у игри", рекао је политиколог Зоран Стојиљковић.
"Паметан политички ум ради две ствари, прво иде на постепену координацију и неку врсту конфедерације странака где свако остаје домаћин на своме, у свом Варварину, Јагодини или Пироту. А да иде поступна реинтеграција на вишим нивоима, кад хоћете да решите проблем, поделите што већи број функција, неограничен број потпредседничким места", рекао је Стојиљковић.
Процењује се да ће локалне самоуправе, с процесом децентрализације и повећањем ингеренција, више морати да мисле на просечног бирача који ће гласати за странке које добро раде, а не, по навици, за оне које подржава на републичком нивоу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар