Генералштаб после Кушнера – обнова могућа, питање одговорности и даље отворено
Раскид уговора са компанијом Џареда Кушнера отворио је питање будућности Генералштаба, његове обнове и одговорности за покушај укидања заштите културног добра. Архитекта и аутор монографије о Генералштабу Бојан Ковачевић каже да је реконструкција комплекса могућа и да је правосудни систем сада на испиту, јер је списак одговорних, како сматра, дужи од четири особе обухваћене оптужним предлогом. Архитекта и конзерватор Тања Дамљановић Конли наглашава да је Генералштаб заштићен због изузетне архитектонске вредности, а не због ратне трауме, и упозорава на опасност од политичког тумачења културног наслеђа.
Србија је и званично раскинула уговор са компанијом Џареда Кушнера о изградњи луксузног комплекса на месту Генералштаба, без обавезе плаћања одштете, док судски поступак у вези са укидањем статуса културног добра том здању отвара питање његове даље судбине.
Архитекта и аутор монографије о Генералштабу Бојан Ковачевић истиче да пројекат компаније Џареда Кушнера није подразумевао реконструкцију постојећег комплекса и његово претварање у хотел, већ рушење објеката и промену намене атрактивног земљишта у центру Београда.
Архитекта и конзерватор Тања Дамљановић Конли оцењује да правни статус Генералштаба не би требало посматрати као питање поновног проглашења за културно добро, јер се комплекс и даље налази у Централном регистру. Наглашава да законске процедуре за скидање заштите нису спроведене на прописан начин.
Ковачевић: Обнова Генералштаба могућа, део радова започет
Ковачевић наглашава да је реконструкција Генералштаба у потпуности изводљива и да је о томе већ разговарано са грађевинским инжењерима и архитектама. Указује да је неопходно отклонити и правне последице посебног закона којим су, како оцењује, уведене спорне мере у зони Улице кнеза Милоша.
"Његова обнова је, наравно, могућа, о томе се разговарало са најозбиљнијим грађевинским инжењерима, наравно и архитектама, и то питање да ли је могуће треба можда данас баш код вас у емисији завршити", поручује Ковачевић.
Објашњава да је већа зграда Б, са кулом, пропорционално знатно мање оштећена током бомбардовања 1999. године, због чега је још тада предлагао да обнова почне управо од тог дела комплекса. Мања зграда А претрпела је, како каже, већа оштећења, али су на њој поједини радови већ обављени.
"Не заборавимо да војна администрација седи у кули Генералштаба све ове године. Ова зграда А, која је више страдала пропорционално, а која је мања, на њој је заправо процес реконструкције почео одавно", указује Ковачевић.
Дамљановић Конли: Генералштаб није заштићен због ратне трауме, већ због архитектонске вредности
Дамљановић Конли сматра да би Генералштаб могао да добије статус културног добра од изузетног значаја, али да критеријуме за такву категоризацију треба пажљиво размотрити. Напомиње да је комплекс већ довољно заштићен самим поступком проглашења за културно добро, док би виши степен заштите пре свега привукао додатну пажњу јавности.
"Он и заслужује да кроз процес промишљања и валоризације добије категоризацију, али треба добро промислити који су критеријуми да добије статус културног добра од изузетног значаја", наводи Дамљановић Конли.
Упозорава да би приликом одређивања вредности комплекса требало избегавати тренутна политичка тумачења и инсистирање искључиво на меморијалном значају НАТО бомбардовања или друштвених промена. Сматра да су архитектонска и урбанистичка вредност Генералштаба основни разлози због којих је комплекс заштићен.
"Нисмо га заштитили да бисмо се сећали трауме и да бисмо лечили трауме, односно да бисмо видели ко је крив, да бисмо видели ко је када победио или успео. То мислим да би требало врло промишљено ставити у руке историчара да се тиме баве и обележавати то кроз друге медије, а не кроз поигравање архитектуром, реконструкцијом Генералштаба", наглашава Дамљановић Конли.
Ковачевић: Правосуђе полаже испит, списак одговорних је већи од четири особе
Говорећи о судском поступку због укидања заштите Генералштаба, Ковачевић наводи да не прати детаљно његов ток, али сматра да би требало испитати одговорност ширег круга људи, а не само четири особе обухваћене оптужним предлогом.
"Сад у ствари правосуђе полаже испит, а не ми, рецимо, као архитекти, с тим што бих врло једноставно рекао да је тај списак одговорних мало већи него што су ове четири особе", оцењује Ковачевић.
Посебно указује на одговорност запослених у институцијама надлежним за заштиту културног наслеђа који, према његовом мишљењу, нису реаговали на спорне одлуке и притиске. Сматра да је неопходно утврдити и одговорност оних који нису предузели мере у оквиру својих надлежности.
"Ту је читав низ људи који су, као и у, нажалост, другим сегментима државе, преспавали многе епизоде. Не заборавимо да је нечињење исто тако битно као и чињење", поручује Ковачевић.
Гостовање Бојана Ковачевића и Тање Дамљановић Конли можете у целости да погледате у видео-запису на почетку текста.