Нова политичка мапа Србије – ко је спреман за главну улогу, а ко ће остати у публици

Нова реалност – израз из периода короне, али прилично прецизан опис нове политичке слике Србије. После избора 25. октобра, политичка сцена добија два доминантна пола – СНС више није, кажу аналитичари, шатор за све. С друге стране, Студентска листа још није дефинисала ко је све под њеним кишобраном.

Програмски директор Демостата Зоран Пановић каже да листа СНС-а у будућности више неће бити catch-all партија, већ јасно профилисана неорадикалска опција.

"Са друге стране, Студентска листа остаје једина права catch-all листа", истиче Пановић.

Шта чека Студентску листу, а шта СНС

Различити су и изазови – СНС ће морати, сматрају, да се навикне на ужи политички профил, а Студентска листа на чињеницу да буде персонализована, док је кампања могла да буде колективна. Парламент, подсећају, не трпи анонимност.

Тара Тепавац из Института за филозофију и друштвену теорију наводи да су избори јасно показали да грађани више не желе овакво функционисање система, односно недостатак суштинског функционисања институција у политичком систему, као и да желе промену и одговорност.

"Тај моменат политичке одговорности који нам је недостајао у раду и народних посланика, владајуће већине у великој мери и оних који су водили наше институције је нешто што се ја надам да ћемо видети да ће се променити", истиче Тепавац.

Од освајања мандата до управљања државом

Освајање мандата јесте политички успех, али, напомињу, управљање државом је сасвим друга дисциплина. А изазови неће чекати да се нова политичка структура уигра.

Професор Факултета политичких наука Милош Бешић објашњава да је реч о успостављању система на начин да се негира оно што је, фактички, била партијска држава са израженим моделом ауторитарне владавине.

"У том послу биће јако пуно изазова и остаје да видимо како ће представници Студентске листе решавати све те проблеме", наводи Бешић.

Конституисање институција као први изазов

Тара Тепавац подсећа да су се годинама уназад виђале различите врсте опструкција у којима би се Народна скупштина конституисала тако што се потврди две трећине мандата, па би се онда направила пауза која је трајала неколико недеља, претходних година чак до 80 дана, након којих би тек био изабран председник Скупштине.

"У овој ситуацији у којој се ми тренутно налазимо, у којој немамо председника Републике, нису расписани председнички избори, немамо Владу и немамо и даље конституисану Скупштину, таква врста опструкције никако не би била добар знак", упозорава Тепавац.

Председнички избори – нови тест за СНС

Председнички избори виде се као нови тест за напредњаке. Странка која је годинама имала препознатљивог лидера, баш са те позиције, сада разматра да ли уопште да улази у трку. А она би, кажу, могла да буде прилика и за оне који не рачунају на победу, али рачунају на политичку будућност.

Зоран Пановић оцењује да СНС заиста нема ниједног кандидата који може да приђе Александру Вучићу.

"То је у доброј мери последица Вучићеве кадровске политике и начина на који је постављао људе на важна места. Са друге стране, видећемо ко је кандидат Студентске листе", каже Пановић.

Тако Србија улази у нову политичку фазу: СНС тражи одговор на питање ко после Вучића, Студентска листа ко иза ње стоји, а у тој расподели опозиција тражи место. Политичка реалност донеће одговор – ко је спреман за главну улогу, а ко ће остати у публици.