Нинић за велико спремање у правосуђу: Без "хајдучије", градити систем на здравим основама
Прошле су две недеље од избора, парламент још није конституисан нити су спроведене формалне смене у тужилаштвима, полицији или судству, а јавност готово свакодневно добија информације о покренутим кривичним процесима и хапшењима. О овим неочекиваним и наглим променама, стању у институцијама и обимним кривичним пријавама које је поднео за Први програм Радио Београда говорио је адвокат Иван Нинић.
Међу приведенима су високи функционери, попут начелника Управе криминалистичке полиције Марка Кричка, команданта САЈ-а Игора Жмирића, власника Алта банке Давора Мацуре, председника општине Инђија Марка Гашића, као и директора РХМЗ-а Југослава Николића. Истовремено, врховни јавни тужилац Загорка Доловац покренула је контролу законитости рада тужилаштава.
Симбиоза државе, полиције и криминала
Говорећи о периоду уочи избора и разлозима због којих у протеклом периоду није било реакције надлежних органа на бројне незаконитости, Нинић истиче да се друштво сусрело са забрињавајућим феноменом који је карактеристичан за нарко-картелске државе, попут Колумбије.
"Ми смо се протеклих месеци, да не кажем и последње две године, сусрели са једним феноменом који не памтим да је да је игде виђен. Можда је карактеристичан за Колумбију и неке друге државе, а то је да полиција одбија да поступа по налогу тужилаштва. Дакле, ви имате сад фазу тужилачке истраге, па имате неке тужилачке радње, па имате захтев полицији да се то формализује. И замислите сад, Управа криминалистичке полиције каже тужиоцу: 'Не желим да приведем' или 'Не желим да ухапсим одређено лице'. Дакле, то вам је симбиоза државе и криминала“, објаснио је Нинић.
Као примере у којима је ово одбијање поступању испливало у јавност, Нинић је навео случај градоначелника Бора, случај "Генералштаб“, као и случај преминулог Далибора Драгијевића у Бору.
Према његовим речима, Сектор унутрашње контроле МУП-а одбијао је да приведе колеге осумњичене за злостављање и мучење са смртним исходом у полицијској станици, иако је обдукциони налаз јасно показао да Драгијевић није преминуо услед срчаног удара, како је МУП званично саопштавао.
Пражњење фиока и нестанак система уцењивања
Коментаришући шта се то заправо променило у ноћи између 25. и 26. октобра, Нинић наводи да су се околности промениле до те мере да центри моћи више не могу да врше притисак, а институције коначно могу да раде свој посао.
"Видим само пражњење фиока, чишћење оних предмета за које се у тужилаштву знало да постоје, а где је био мораторијум да се по њима поступа и где тужилац није могао да оствари сарадњу са полицијом. Јер, знате, не можете баш ви тако лако ухапсити начелника криминалистичке полиције, а да он не пружа отпор и да вас не уцењује. Дакле, промениле су се околности до те мере да тужилац сада, ако жели да ради, слободно може да ради. Ако полиција жели да ради, може да ради, а сам систем уцењивања више не пролази“, истакао је Нинић.
Он наглашава да се систем ослањао на људе који су водили рачуна о томе "како ветрови дувају“, те да ће многи сада покушати да промене страну и правдају се да су били под притиском, али да се то, пре свега у службама безбедности и МУП-у, не сме допустити онима који су се бавили криминалом и кршењем закона.
Афера у затворском систему: 238 страница доказа и 39.000 прикупљених података
Нинић је недавно предао Тужилаштву за организовани криминал изузетно обимну документацију – извештај на 238 страница који детаљно раскринкава злоупотребе у Управи за извршење кривичних санкција и затворском систему Србије. Овај извештај већ је резултирао хапшењем управника Казнено-поправног завода у Пожаревцу (Забела).
"Реч је о 238 страница једног документа, једног извештаја који је у рангу неког доктората или научног рада, мастер рада, можемо рећи. Прилог тог извештаја чине и електронски фајлови 39.000 наших грађана, чије податке сам добио и проследио Тужилаштву за организовани криминал. Дакле, име и презиме, матични број, адреса, број личне карте. То су људи који су анкетирани као сигурни гласови Српске напредне странке, а до њих су дошли запослени у затворским установама“, објаснио је адвокат.
Према његовим речима, затворски систем широм Србије функционисао је на принципу обавезе чувара да иду на митинге у обележеним мајицама уз дневнице и слободне дане, сакупљања гласова унутар самих затвора (укључујући и лица са наногицама), као и претварања просторија појединих затвора у изборне штабове и кол-центре. Као пример злоупотреба навео је и дељење кафе и цигарета затвореницима у замену за политичку подршку на изборима.
Зауставити "хајдучију“, градити систем на здравим основама
Објашњавајући како би требало уредити друштво и спречити да се овакве злоупотребе икада понове, Нинић се успротивио било каквом облику "револуционарне правде“ или брзим, непромишљеним акцијама.
"Овај систем се мора на здраве ноге поставити у наредних 12 месеци, што подразумева проактиван рад тужилаштва, полиције, служби безбедности и свих институција... Ја нисам заговорник било какве револуционарне правде, јахања, ловљења људи, вешања... Нисам заговорник ни неких акција које смо гледали, јер ако оне нису добро осмишљене, ако немају упориште у неким чињеницама, онда ћемо ми сви плаћати обештећења људима који су предмет кривично-правног прогона. Ја сам за једну чистку, једно поспремање система на један темељан, систематичан и одговоран начин, у складу са законом“, поручио је Нинић.
Као кључно решење за будућност, он је истакао јачање људског фактора, промену свести у правосуђу, али и увођење тужилачке полиције – посебне јединице која би била директно подређена тужиоцима, чиме би се прекинула зависност полиције од политичких центара моћи.
Нинић је за Први програм Радио Београда нагласио је да судије и тужиоци морају самостално и часно да обављају своје функције, а уколико то не желе или не смеју, потпуно је легитимно да поднесу захтеве за разрешење.