ЕК: Србија испунила значајан део препорука Венецијанске комисије, остаје забринутост због аутономије тужилаштва

Комисија наводи да су измене закона усвојене почетком године уклониле део механизама заштите аутономије тужилаштва и независности судства, отежавајући спровођење уставне реформе из 2023. године и констатује да је након "накнадних законских и других мера", Венецијанска комисија оценила да је Србија спровела "значајан део" њених препорука.

"Политички притисци на правосуђе и тужилаштво значајно су повећани, уз ограничене реакције Високог савета судства, Високог савета тужилаштва, Владе и Народне скупштине", наводи се у годишњем извештају о владавини права.

Поред држава чланица Европске уније, овај извештај трећу годину заредом обухвата и четири земље кандидата – Албанију, Црну Гору, Северну Македонију и Србију.

Комисија констатује да забринутост због аутономије тужилаштва остаје присутна, као и да постоје препреке и покушаји непримереног утицаја на ефикасан рад Тужилаштва за организовани криминал.

Када је реч о борби против корупције, Европска комисија оцењује да већина активности из претходног Акционог плана за борбу против корупције није реализована и да је пренета у нови план. У извештају се наводи да Србија још није успоставила убедљив биланс резултата у истрагама, оптужницама и правоснажним пресудама у случајевима корупције на високом нивоу.

Међу проблемима се наводе и трајне слабости у провери имовинских картона и сукоба интереса, изазови са којима се суочавају узбуњивачи који пријављују корупцију, као и широка употреба изузетака од Закона о јавним набавкама, чиме се заобилазе антикорупцијске заштитне мере.

РЕМ, медијске слободе и притисци на новинаре

У делу посвећеном медијима, Комисија оцењује да се аудиовизуелно тржиште у Србији и даље суочава са озбиљним изазовима због изостанка функционалног органа одлучивања у Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ). Као најновији помак наводи се да је Народна скупштина почетком јула поново покренула процес избора чланова Савета РЕМ-а усвајањем аутентичног тумачења Закона о електронским медијима.

Ипак, забринутост због уређивачке аутономије и плурализма јавних медијских сервиса и даље постоји, док су политички и економски утицај на медије, као и даља концентрација медијског тржишта, означени као разлог за озбиљну забринутост.

Комисија оцењује и да се медијски закони и стратегија не примењују адекватно, посебно када је реч о транспарентности власништва и правичности расподеле јавног финансирања медија. Указује се и да се новинари често суочавају са одбијањем институција да доставе информације од јавног значаја или са изостанком одговора на њихове захтеве.

Према извештају, безбедност новинара додатно је погоршана, уз пораст физичких напада, претњи, застрашивања и говора мржње.

Ограничена улога парламента и застој изборних реформи

Европска комисија наводи и да је рад Народне скупштине и њена контролна функција и даље ограничена недостатком суштинске политичке дебате, као и слабим могућностима посланика да утичу на законодавни процес. Додаје се да напредак у изборним реформама и ревизија бирачког списка тек треба да буду у потпуности спроведени.

У извештају се такође констатује да је правни оквир за јавне консултације и његово спровођење назадовао, уз смањење броја консултација и ниже стандарде њиховог спровођења.

Комисија оцењује да већина независних институција које се баве заштитом људских права и даље ради уз ограничене ресурсе, док се њихове препоруке недоследно спроводе.

Посебна пажња посвећена је положају цивилног друштва. Европска комисија наводи да су организације цивилног друштва током протекле године биле изложене растућим притисцима, нападима и застрашивању, укључујући и од стране високих државних функционера.

Извештај као део припрема за приступање ЕУ

У општем прегледу извештаја наводи се и да пријављени случајеви прекомерне употребе силе полиције против демонстраната до сада нису довели до осуђујућих пресуда.

Годишњи Извештај о владавини права један је од кључних механизама Европске комисије за праћење стања демократије, правосуђа, борбе против корупције и медијских слобода у државама чланицама ЕУ;

Комисија наглашава да је укључивање Србије, Црне Горе, Албаније и Северне Македоније у годишњи Извештај о владавини права део настојања да земље кандидати буду постепено укључене у механизме Европске уније и припремљене за одржавање високих стандарда владавине права пре и након евентуалног приступања Унији.