Суђења на КиМ – више од 50 Срба у притвору, адвокати указују на спорне праксе

Непуне три деценије од завршетка сукоба на Косову и Метохији, ратни злочини су једна од најактуелнијих тема приштинског правосуђа. На оптуженичким клупама готово без изузетка налазе се Срби који по устаљеном обрасцу поступак проводе у притвору.

"Одређује се притвор без обзира на то да ли окривљени живи овде све време, никада се није дао у бекство, није дао разлог да би се сматрало да може побећи. Сви моји клијенти у притвору са којима сам разговарао кажу једну исту реченицу – све и да ме пусте, где бих? Није тако лако одати се бекству", каже адвокат Предраг Миљковић.

Наводи и да се пресуде доносе без јаких доказа, углавном на основу изјава сведока који први пут после више деценија пријављују сазнања о дешавањима из ратног периода. Као пример наводи случај Срђана Лазовића из Лепосавћа који је осуђен на 12,5 година затвора на основу једне фотографије. Одбрана је ангажовала стручњаке за дигиталну форензику и фотографију, иако се, каже, и голим оком може закључити да је реч о сасвим другом лицу.

"И они су веома експлицитно навели због чега није – различитог облика ушију, носа, дужине, ширине, свих видљивих морфолошких карактеристика. И све су биле различите. С друге стране, имамо три сведока – један каже знам га по оштрим цртама лица. Други каже, сећам се по младежима на образу, иако их Срђан има на челу. И трећи каже – сећам се да је он, али имао је капу, можда се променио. Насупрот два озбиљна вештачења имамо три сведока која то без проблема побију и то суд усвоји", објашњава Миљковић.

Осим лажних сведочења, правнике забрињава и све чешћа пракса суђења у одсуству, која је од измена прописа у периоду од 2019. до 2022. године постала правило, а не изузетак. Према подацима Фонда за хуманитарно право, прошле године у Приштини донето је укупно 10 пресуда за ратне злочине, од тога једна ослобађајућа. Оно што посебно забрињава је да су окривљени у три случаја осуђени у одсуству на максималне казне затвора од 15 година.

Суђења у одсуству воде се најчешће против лица са пребивалиштем на територији централне Србије. Бивши војни тужилац Драган Пашић упозорава да такви поступци могу отворити питање усклађености са стандардима Европске конвенције о људским правима.

Адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић истиче да је елементарно право сваког оптуженог да се изјасни у односу на наводе оптужнице и да активно у томе учествује.

"Браниоци по службеној дужности који немају никакав контакт са својим клијентима, свакако не могу да пруже делотворну и фер одбрану. Када се осуде лица у одсуству, уколико постану доступна правосудним институцијама Косова, суђење ће кренути изнова", напомиње Пашић.

До предаје извршних овлашћења правосудним органима у Приштини, најосетљивије случајеве, укључујући и ратне злочине, процесуирао је Еулекс. Оптужницама су тада била обухваћена лица различитих националности.

"Нажалост, данас су само те међународне институције и мисије као што су Еулекс и Унмик посматрачи неутрални, немају активну улогу у процесима суђења, па је сигурно да таква суђења нису објективна него да су пристрасна", закључује Пашић.

Према подацима правних експерата, процеси за ратне злочине покрећу се и против лица која нису учествовала у сукобима. Кривични поступци све чешће воде се против оних који покушавају да поврате узурпирану имовину. Такви поступци, наводе, служе као вид притиска и одвраћања власника од имовинских захтева.