Старовић за РТС: Долазак Антонија Косте у Београд представља успешан замајац Србије ка ЕУ

Западни Балкан поново је високо на агенди Европске уније, а уочи посете председника Европског савета Антонија Косте Београду и предстојећег самита у Тивту отвара се питање да ли Србија после вишегодишњег застоја улази у нову фазу европских интеграција.

Министар за европске интеграције Немања Старовић је рекао је РТС да серија важних дипломатских активности у последњем периоду указује на јачање међународне позиције Србије и да долазак Антонија Косте представља јасан сигнал подршке европском путу земље.

"Већ сама посета шаље ту врсту поруке, а знајући ставове и начин деловања председника Европског савета, несумњиво је да он лично добро препознаје значај и улогу Републике Србије на Балкану и на читавом европском континенту“, рекао је Старовић.

Говорећи о могућем отварању Кластера 3, министар је истакао да Србија већ годинама испуњава техничке услове, али да је за тај корак неопходан политички консензус свих држава чланица ЕУ.

"Нико не може да порекне чињеницу да смо ми одавно испунили, пре пуних пет година, техничке услове за отварање Кластера 3, али да нам је измицао политички консензус међу свих 27 држава чланица“, навео је Старовић.

Додао је да је Србија у претходним месецима уложила велики напор у спровођење реформи и усвајање законских решења важних за европске интеграције, због чега гаји, како је рекао, "опрезни оптимизам“ када је реч о даљем напретку.

О препорукама Венецијанске комисије

Осврћући се на препоруке Венецијанске комисије у области правосуђа, Старовић је нагласио да је Србија спремна да их у потпуности примени након пленарног заседања Комисије заказаног за 12. јун.

"Наша је чврста намера, сматрамо то својом обавезом коју смо на себе прихватили, да све те њихове препоруке у потпуности применимо“, поручио је министар.

На питање да ли односи са Русијом и даље представљају препреку на европском путу Србије, Старовић је рекао да држава постепено повећава степен усклађености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, али да потпуно усаглашавање у овом тренутку није могуће.

"Пре годину и по дана та стопа усаглашености је била око 51 одсто, сада је негде око 65 процената. Ми се придржавамо онога што представља нашу обавезу, али уколико неке државе чланице очекују да сада та стопа усаглашености буде сто одсто, то је апсолутно немогуће“, истакао је Старовић.

Он је демантовао спекулације о могућем увођењу виза држављанима Руске Федерације.

"То апсолутно није тачно. Није на нашем дневном реду“, нагласио је министар.

Говорећи о изјавама хрватског премијера Андреја Пленковића и нерешеном питању границе на Дунаву, Старовић је оценио да оне изазивају забринутост и упозорио да би Загреб у будућности могао да условљава напредак Србије ка чланству у ЕУ.

Према његовим речима, Србија се залаже за примену међународно признатог талвег принципа, према којем граница на пловним рекама иде средином главног речног тока.

"Све на левој страни, посматрано у односу на средину матичног тока, представља суверену територију Републике Србије и нико нема право да од те наше територије одустане“, поручио је Старовић.

Министар је закључио да Србија наставља са реформама и испуњавањем обавеза из приступног процеса, уз очекивање да ће позитивна политичка клима у Европској унији допринети даљем напретку на путу ка чланству.