Укидање роминга и СЕПА плаћања –шта Западни Балкан добија из нове стратегије ЕУ

Проширење Европске уније је обострано корисно и за садашње и за будуће државе чланице ЕУ, а овај процес би, у новој геополитичкој стварности, ојачао сигурност и економију Европе, суштина је Стратегије о проширењу која је у Европском парламенту усвојена са 385 гласова за, 147 гласова против и 98 уздржаних.

У документу се наглашава и политичка хитност демонстрације активне преданости процесу проширења ЕУ, са циљем очувања кредибилитета ЕУ према земљама проширења и њиховим друштвима.

Према рачуници с краја прошле године аутора студије "Колико ме кошта Западни Балкан?" из Центра за европске политике из Београда, проширење Европске уније на регион просечног грађанина Уније коштало би -  5,29 евра годишње.

Тачније, просечна цена једне кафе и пецива у Немачкој.

Помпезност без "пречица" за ЕУ

Сарадник овог Центра, Марко Тодоровић каже да без обзира на "помпезан назив", нова Стратегија проширења ЕП заправо не доноси ништа ново.

"То звучи доста помпезно, али у питању је годишњи документ где известилац ЕП у суштини наводи шта се променило у претходних годину дана. Тај документ представља само фино подешавање онога што већ јесте стратегија ЕУ када је у питању проширење", наводи Тодоровић.

Документ ЕП показује да је проширење и даље високо на агенди приоритета, али и да неће бити "пречица".

"Понавља се и да је то једна геополитичка нужност и да је пре свега безбедносно питање које доприноси безбедности и ЕУ, али и држава кандидата. Значајно је и да се понавља да нема пречица до пуног чланства, него да се од самих држава кандидата очекује спровођење темељних реформи пре свега у домену владавине права и функционисања демократских институција", напомиње Тодоровић и додаје да су међу позитивним деловима овог документа приступање чланица кандидата СЕПА систему и укидање роминга.

У "клинчу" геополитичке нужности и реалности

С друге стране, главни недостатак овог документа Тодоровић види у немогућности "помирења" геополитичке стратегије и нужности за што бржим чланством држава кандидата.

"С једне стране имамо ту геополитичку нужност, а са друге политичку реалност у којој земље кандидати и даље доста заостају у многим областима по питању реформи. Стално се понавља меритократски приступ", напомиње Тодоровић.

Додаје да је тачно да ЕУ сада издваја више и енергије и финансијских средстава за кандидате са Балкана.

"Али још није нађено решење шта са државом попут Србије где имамо дуго стагнирање у целом процесу, а с друге стране Србија је као централна земља на Балкана изузетно геополитички значајна и за ЕУ је битно да она не само буде на европском путу, већ и постане чланица. Пре свега из безбедносних разлога", упозорава Тодоровић.

Дијалог Београда и Приштине

У Стратегији проширења коју су изгласали европарламентарци налази се и део посвећен дијалогу Београда и Приштине.

Тодоровић истиче да је наставак преговора кључан за напредак на европском путу који ће, како се додаје, допринети регионалној стабилности и просперитету.

Сарадник Центра за европске политике каже да је ЕУ годинама уназад ангажована око овог процеса, али да је ток дијалога "проблематичан".

"Приштина је често препозната као страна која је можда мање конструктивна у целом процесу преговора са Београдом и нема изгледа, поготово имајући у виду политичку кризу на Косову, да се ту нешто може постићи у кратком периоду", каже Тодоровић.

Преговори, тврди, и за Београд и за Приштину остају приоритет, а ЕУ ће, сматра, до једног тренутка толерисати политичку реалност и заостајање у том процесу.

"ЕУ може да неко време толерише политичку реалност, али кључни напредак и Београда и Приштине у европским интеграцијама доћи ће тек оног тренутка када се ти суштински проблеми буду доста ефикасније решавали него данас", уверен је Тодоровић.

Поглед из Црне Горе

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен последњи пут је 9. марта ове године, на Конференцији амбасадора ЕУ у Бриселу нагласила да је за Западни Балкан кључан за стабилност и безбедност Европе и поновила да ЕУ мора убрзати интеграцију Западног Балкана кроз економски раст, приступ јединственом тржишту и политичку подршку.

Претходно, на Инвестиционој конференцији у Тивту, средином децембра изјавила је да је Црна Гора најближа чланству и да би могла да постане 28. чланица ЕУ до 2028. године.

Политички аналитичар из Подгорице Мило Поповић каже да усвојена Стратегија о проширењу "не представља ништа ново", али јесте политичка порука са нивоа парламентарне већине Европског парламента.

Разлоге види кроз нове геополитичке процесе.

"Истакнута је велика жеља проширења с обзиром да глобални играчи, попут Руске Федерације или НР Кине из перспективе Уније могу на неки начин остварити већи утицај у овом региону, па је стога процес проширења важан за ЕУ како би доказала да је потентан играч, нарочито у контексту када су односи са САД нарушени. И то је у суштини сада један геополитички процес", наглашава Поповић.

Ултимативни захтеви ЕУ

У документу Европског парламента као кључан проблем види захтев да државе кандидати усагласе своју спољну и безбедносну политиком са заједничком спољно-безбедносном политиком ЕУ.

"Ви на почетку постављате доста тврде, ултимативне услове за државе кандидате о најосетљивијим питањима, а да притом занемарујете напредак у свим оним другим важним областима", каже Поповић и наводи пример Србије за коју каже да је у техничком смислу испунила велики број захтева у приступним преговорима, али се тај процес ипак не завршава, нити се отварају нова поглавља.

"Читав тај процес је успорен и блокиран што тренутно спољна политика Србије није стопостотно усаглашена са политком ЕУ. То јесте осетљиво питање и нарушава суверенитет држава. Ако очекујете од неке државе да се усагласи са вама, а да притом не учествује у доношењу и креирању заједничке спољне политике и притом не дајете никакву перспективу за чланство, онда су то и ултимативне позиције. То усаглашавање спољних политика би по логици ствари требало да буде последње, пред само чланство", наглашава Поповић.

С друге стране, додаје, "геополитички" Црна Гора напредује у процесу приступања ЕУ зато што је усагласила своју спољну и безбедносну политику.

"Међутим, нас ни у формалном смислу нико није питао шта мислимо о томе".

Тачка спотицања: спољна политика и безбедност

Овај аналитичар као кључан проблем види начин на који ће земље региона Балкана, али и друге државе попут Молдавије приступити Унији.

"Мислим да би било важно за нас да сачувамо наша права, пре свега у процесу одлучивања по питању заједничке спољне и безбедносне политике. То би било као да улазимо без имена и презимена, ако нас нико ништа о томе не би питао, а притом нам наметао одређене одлуке", сматра Поповић.

Додаје да је проблем што неки политичари из Брисела желе да новим чланицама одузму право гласа и једногласност по питању спољне политике ЕУ.

"Ако једна Малта има право да барем формално буде питана и уважена по питању осетљивих тема, не видим разлог зашто то правило не би важило и за Црну Гору, Србију и друге земље кандидате", каже Поповић.

Још је нејасно, додаје, и како ће процес проширења бити комплетиран.

"Да ли ће се ићи за све кандидате на одређени статус економског придруживања, а не приступања у политичком смислу, или ће ипак неке државе, као Црна Гора или Албанија, и политички приступити и постати пуноправне чланице зашта постоје реалне могућности, али то онда отвара нека друга питања везано за сарадњу са читавим регионом". 

Балканско "раскршће" из угла Северне Македоније

Северна Македонија је једна од држава Балкана која је најдуже у ЕУ чекаоници.

На 19. састанку Стабилизационог и асоцијационог комитета ЕУ–Северна Македонија који је одржан 13. фебруара у Бриселу, саопштено је да ова земља остаје кандидат за чланство, али да је напредак условљен спровођењем уставних промена и пуним поштовањем билатералних споразума.

Политички аналитичар из Скопља Петар Арсовски каже да се већи део земаља Балкана налази на раскршћу када је реч о прикључењу ЕУ.

Објашњава да је један од разлога и тај што је досадашња пракса ЕУ показала да се нови планови и стратегије доносе веома споро, па отуда и сумња да ће обећања о приступу Балкана Унији до 2030. бити и примењива.

"Оно што видимо у извештају је покушај ЕУ да се нађе између геополитичког притиска за прикључење Украјине и Молдавије и немогућности да се разреше неки реформски процеси Западног Балкана", сматра Арсовски.

"Међурешење" или "оригинал"

У таквој ситуацији могуће је и неко "међурешење".

"Међутим, подизање прага постепеног проширења је одговор Европске комисије и ЕУ да је за сада једина официјелна политика оригинално, право проширење", прецизира овај аналитичар.

Отуда, прецизира, није ни чудо што је већина држава Западног Балкана на "раскршћу".

"Уколико се одлучи за ово - оригинално проширење то може ићи споро, није јасна политичка воља ЕУ. Значи, треба ући у воз, а да не знамо која је дестинација", сликовито објашњава.

Каже да је слично и када је у питању модел "постепеног проширења".

Њега повезује са шаховским отварањем званим "гамбит".

"Постепено проширење је исто тако 'гамбит'. На први поглед изгледа да је "за исто пара - мање музике". Земље Балкана ће направити компромисе, реформе, а да ће на крају добити чланство које није чланство", наводи Арсовски.

Отуда и препорука земљама Балкана да све док ЕУ не одлучи шта јој је крајњи циљ - не журе око избора на који начин ће постати део Уније.

"За неке земље то није сада дилема, рецимо за Црну Гору. Међутим, за Албанију, Србију и Македонију јесте", категоричан је овај аналитичар.

Северна Македонија је до сада испунила више услова које је Брисел пред њу поставио, укључујући и промену званичног назива државе.

Тренутно су "на столу" потребне промене у Уставу.

Подршка ЕУ интеграцијама

Званична истраживања показују да су грађани и даље у високом броју, између 60 и 70 одсто за чланство у ЕУ.

"Међутим, у анкетама се види да је народ већ уморан због ових бесконачних услова. Подршка за уставне измене које су неопходне да би Македонија продужила пут ка ЕУ се с временом смањује. Биће велики домаћи политички изазов ако Македонија некада добије зелено светло или отшкринут пут ка ЕУ, да се направе неопходни компромиси зато што је народ огорчен и разочаран у ЕУ", упозорава Арсовски.

Последњи самит ЕУ-Западни Балкан одржан је 17. децембра 2025. у Бриселу. Тада је усвојена и заједничка декларација.

Тренутно нема званичне најаве новог састанка на овом нивоу.