Чоловић: Први корак Комисије утврђивање стања у бирачком списку, на основу тога ћемо одредити циљеве

Ревизија бирачког списка, једно од кључних изборних питања у Србији годинама уназад, добила је институционални оквир формирањем Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка. Комисија је одржала прве седнице, а њен задатак је да утврди стварно стање у бирачком списку, идентификује евентуалне неправилности и предложи мере за унапређење система у који део јавности годинама изражава сумњу.

Заменик члана Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка Иво Чоловић рекао је за РТС да иза прве две седнице тог тела стоји и више мукотрпних састанака на којима су покушали да одраде, како је рекао, једну врсту пионирског посла.

"Мукотрпних зато што, знате, кад радите нешто први пут, то је заиста пионирски посао, он никад није лак. Можда је та реч мукотрпни била можда мало претешка, али заиста ми се трудимо да успоставимо неке основе на којима ће та комисија, а и оно што се дешава после ње, функционисати у наредних пет година", рекао је Чоловић.

Истакао је да је одржано шест или седам састанака, што се одразило кроз прве две седнице, а за сутра је заказана и трећа на којој ће, како је објаснио, успостављати одређене механизме који ће омогућити да се баве контролом и верификацијом бирачког списка у наредном периоду.

Чоловић је навео да је први корак комисије верификација бирачког списка и да одреде какво је заиста стање у самом бирачком списку.

"Када то одредимо, ми ћемо на основу тога можда моћи мало прецизније да кажемо какви су наши циљеви, јер, знате, не можете да одредите индикаторе без знања почетног стања. Када будемо знали како то изгледа, можда ћемо на основу тога моћи да кажемо 'ми желимо да процентуално побољшамо бирачки списак за неких 10 или 15 посто' и мислимо да је то реална ситуација", рекао је Иво Чоловић.

На почетку рада о преминулима у бирачком списку и такозваним фиктивним пребивалиштима

Истакао је да на самом почетку могу да почну од ствари које се најчешће појављују јавности, као што су постојање преминулих људи у бирачком списку и постојање такозваних фиктивних пребивалишта.

"Можемо да утврдимо какво је реално стање у бирачком списку по питању људи који су уписани у бирачки списак, а не живе у Србији, рецимо. Да покушамо да решимо неке такве проблеме који утичу на поверење грађана у бирачки списак", истакао је Чоловић и најавио да је први пресек планиран за девет месеци.

Навео је и да седницама, осим 10 чланова и 10 заменика, присуствују и представници Министарства за државну управу и локалну самоуправу и повереника за информације од јавног значаја.

"Сви су они ту, послали су своје представнике како би нам помогли у раду и за сада, кажем вам, још увек смо у тим пионирским корацима. Не знамо како ће та сарадња функционисати даље, али то до сада делује доста ефикасније него што смо имали прилике да гледамо у неком претходном периоду", истакао је Чоловић.

"Врло је реално да ће пресек бити можда пред саме изборе"

Објаснио је да се пресек након девет месеци случајно поклопио са изборима који ће евентуално бити расписани у том периоду, пошто то нису могли да знају, као и да се на формирању комисије радило 18 месеци.

"Врло је реално да ће тај пресек бити можда пред саме изборе, што на неки начин и није лоша ствар. Међутим, поред тога што ћемо имати тај неки извештај главни, имаћемо и неке паралелне извештаје зависно од наших активности у наредном периоду", истакао је Чоловић.

На питање постоје ли конкретни механизми да њихов посао буде мерљив и врати апсолутно поверење у бирачки списак, Чоловић је одговорио да имају више од 30 надлежности и да ће, уколико их буду практиковали, сигурно доћи до неког резултата, али да остаје питање како ће сарађивати када дође до конкретних проблема са државним институцијама.