Једнострана одлука и трајне последице – положај Срба на КиМ све тежи

Пунолетство одлуке која је поделила косовско друштво за резултат има лошији положај Срба него 2008. Део косовских Албанаца слави, а део је разочаран, па 70 одсто младих Албанаца жели да оде, показује истраживање приштинског Института за развојне политике. Срби из Грачанице напомињу и да се осећају непожељним у косовском друштву. Том утиску неће помоћи ни нови Закон о странцима и возилима.

"Примена ових прописа ће највише погодити српску заједницу и може довести у перспективи до гажења преосталих институција, здравства и просвете, а у будућности и до затварања радних места и додатног исељавања Срба и смањења броја Срба на Косову и Метохију", рекао је историчар из Грачанице Александар Гуџић.

У Приштини је подигнута застава испред зграде владе, положени су венци, одржана парада безбедносних снага. Седници скупштине присуствовао је председник Албаније, али не и посланици Српске листе. Видели су се амблеми ОВК, а један је залепљен и на скупштинску говорницу.

"Изражавамо најдубље поштовање свима који су томе допринели, оснивачу и архитекти независности Косова Ибрахиму Ругови, породици Јашари, са командантом Адемом Јашаријем, за хиљаде хероја ОВК, свима који су дали своје животе и поднели жртве како бисмо сви заједно могли да уживамо у нашој држави", рекла је председница у Приштини Вјоса Османи.

Након једнострано проглашене независности, оцењују познаваоци, међународна заједница постигла је да Косово функционише као посебан политички систем, али на спољнополитичком плану, без чланства у кључним међународним организацијама и са трајно спорним субјективитетом, није далеко одмакло.

Канцеларија за КиМ: Косовски Срби најугроженији народ на тлу Европе

"Косово је постигло да се Срби интегришу тако да то буде присилна интеграција, али да опет са друге стране већина има документа издата од стране Приштине, ради у институцијама по систему Приштине и многи су заправо прихватили ту врсту интеграције од регистарских таблица до тога да се морају пријављивати институцијама Приштине. Нажалост, то не доводи до неке друштвене стабилности и разумевања између Срба и Албанаца", каже проф. Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић.

Канцеларија за Косово и Метохију поручује да је једнострано проглашење било пораз међународног права. У саопштењу наводи да су људска права Срба на Косову и Метохији до те мере угрожена да се може поручити да је реч о најугроженијем народу на тлу савремене Европе.

"Србија, борећи се за свој суверенитет и територијални интегритет, а против сепаратизма на Косову и Метохији, штити не само своје виталне државне и националне интересе, већ саме темеље међународно-правног поретка заснованог на Повељи и вредностима Уједињених нација. Такву позицију Србије препознаје већи део човечанства, јер постоји схватање да флагрантно кршење међународног права почињено једностраним проглашењем независности тзв. Косова јесте, не само напад на међународно право, већ и почетак заразе која прети да угрози интересе многих држава које на својој територији имају сепаратистичке покрете," наводи се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

На данашњи дан пре 18 година Скупштина у Приштини једнострано је прогласила независност, гласовима 109 албанских посланика. Седници није присуствовао ниједан од 10 српских посланика, нити посланик Горанац, као ни шефови УНМИК-а и Кфора. Од 193 чланице Уједињених нација, више од 100 држава није признало тзв. Косово.