Челић: Косовска Митровица без студената биће град духова, позивам Владу Србије да се укључи у решење проблема

Процењује се да ће Законом о странцима бити погођено око 10.000 Срба на Косову и Метохији, а међу њима је и око 3.000 студената који долазе махом из централне Србије и Црне Горе. Дакле, то су студенти који немају косовска документа. Ту је и наставно особље, готово половина наставног особља ће бити погођена том мером. И чини се да је Приштина некако нашла један посредан начин да уздрма школство без икаквог физичког заузимања. Да ли то значи да ће прва жртва примене закона о странцима бити Универзитет у Митровици?

Тако је. Логично је да ће прва жртва бити Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици због тога што је то по својој природи најотворенија институција. То није локални универзитет, то није ни покрајински универзитет, дакле то је универзитет који делује у јединственом академском простору читаве Републике Србије. Према томе, ми имамо студенте из свих крајева Србије, и са севера Црне Горе.

Како сте рекли, добар део наставника и сарадника није са Косова и Метохије. Добар део наставника и сарадника, па и студената, иако јесу са Косова и Метохије, не могу да имају личне карте због бирократских препрека које им Приштина ствара. Тако да би евентуална пуна примена овог, назовимо га прописа, имала фатално, апсолутно фатално дејство по Универзитет у Приштини.

Ја желим ради јавности да кажем да постоји такозвана индиректна дискриминација. То је онда када пропис налик буде упакован у општу правну норму, али који даје једну ужасну и масовну дискриминацију. Ту је овде реч управо о закону о странцима, када се он стави у контекст неких других прописа, о матичним књигама, о држављанству, ви ћете видети да највећи број, да велики број Срба заправо неће моћи да оствари те њихове услове и да ће бити странци иако нису странци. Тако бићу, примера ради, и ја странац иако је мој чукундеда, аскурђел рођен у Приштини.

То значи да ви нећете моћи да боравите на територији Косова и Метохије без пријаве, без боравишне дозволе. То је другачија пракса у односу на ону коју смо до сада познавали. Шта би то конкретно значило за Митровицу и за Универзитет? Ево, можете да нам кажете из прве руке, ви радите на Правном факултету приштинском са седиштем у Митровици. Шта кажу ваше колеге, шта кажу студенти? Какво је расположење?

Па помешана су осећања и расположење. Морам да кажем, велику узнемиреност је унела најава примене ових прописа. Дакле, од осећања узнемирености до једне врсте страха и неизвесности. Рекао бих да неизвесност преовлађује, нарочито код студената, па и код наставника. Ја бих могао да кажем, све и када би се ова прича завршила на најповољнији начин, она је већ произвела негативно дејство. Ми ћемо то већ осетити у првом уписном року, знате. Већ имамо и најаве да, преласка студената, што је сасвим нормално.

Питали сте какве би последице произвело. Наравно да не би произвело последице само по Универзитет у Приштини у Косовској Митровици. То је систем спојених судова. Значи, ако вам неко онемогућава право на образовање, онда ће и она деца која иду сада у средњим школама на Косову и Метохији и њихови родитељи размишљати о томе на који ће универзитет уписати своју децу.

Сигурно га неће уписати тамо где постоји једна неизвесност: да ли ће бити нормалне школске године, је ли неко ће тој деци предавати, какве ће дипломе добити, који ће курикулуми бити, шта ће бити садржина програма. Сва та питања се отварају, није овде сада само реч о закону о странцима.

Кажете, чак и када би се прича завршила на најповољнији могући начин, шта би био најповољнији могући начин? Ево паралелно са овим законом имамо и ситуацију од пре неколико дана, да је стигао допис на Технички факултет у Митровици – тражи се или исељење или склапање уговора о закупу са приштинским универзитетом при косовском систему. Вероватно ће таквих захтева бити и у наредном периоду. Шта је онда најповољнији могући исход за статус Универзитета?

Па наравно, чаробног штапића нема. А овај проблем није од данас, он данас ескалира. Овај пропис је донет 2013. године. Значи он и са становишта неког, под знацима навода, унутрашњег правног поретка је јако проблематичан. Није у сагласности ни са међународним стандардима о људским правима. Његова примена ускраћује стечена права.

Примера ради да кажем, свако ко је закључио брак пред матичарем у систему Србије – а они су деловали до прошле године док није матична служба просто угашена, протерана – није препознат у правном систему Приштине. Деца рођена у таквим браковима, она су невидљива. Сви интерно расељени, прогнани, а њих је преко 200.000, такође су невидљиви по овом закону. Дакле, он је са више аспеката, најблаже речено, проблематичан.

Како видим решење? Па решење видим, свестан чињеница да су средства Србије ограничена у овом случају да делује на територији Косова и Метохије и могућности, је ли... Решење видим да међународна заједница изврши притисак на Приштину да престане системска дискриминација. Дакле, овде није реч о олакшицама које ће се на кашичицу давати Србима, него је реч о једној системској дискриминацији према Србима у свим областима. Ово је сад испливало на површину, овај проблем са законом о странцима, али ми имамо отворену дискриминацију, дакле различито поступање органа из Приштине према Србима и имамо ону такозвану индиректну дискриминацију, где су прописи формално у реду, али њихова примена даје масовну дискриминациону последицу у односу на Србе на Косову и Метохији. И ту морам да кажем да очекујем једну много активнију улогу државе.

Док се чека та улога државе, делује се и на локалу. Представници Срба на Косову и Метохији јуче су усвојили декларацију коју сте управо поменули. Данас су у Приштини на састанку са тамошњим министром за локалну самоуправу и тема је управо примена закона о странцима и закона о возилима. Негде је то најавио и Бесник Бисљими, познат у српској јавности као приштински преговарач, да они зову градоначелнике општина са српском већином јер они имају велика овлашћења на локалу и биће кључни у примени тих закона. Да ли градоначелници српских општина на Косову и Метохији, с обзиром на овлашћења која имају, могу на неки начин да спрече примену ових закона или имају неку моћ преговарања да исход буде повољнији за Србе?

Па врло је тешко рећи и оптимистички рећи да могу да спрече примену ових закона. Рекох малочас, то може учинити само међународна заједница која има пресудни утицај генерално на збивања на Косову и Метохији, с једне стране. А с друге стране, ми смо видели да је господин Бисљими говорећи о припремама за овај састанак поменуо састанак у контексту интеграције, такозване је ли, образовног и здравственог система који делују у систему Републике Србије.

Ја желим с овог места да кажем да градоначелници у том погледу немају никаква овлашћења. Дакле, оснивачи ових институција је Република Србија. Онај ко врши оснивачка права је Влада Републике Србије. Према томе, место за евентуалне разговоре је Влада Републике Србије. Тако да ја не очекујем од овог састанка неке епохалне резултате, осим ако нису део неке шире акције, да кажем, и државе Србије и међународне заједнице.

Поменули сте сада интеграцију. То је заправо одвојен процес у односу на поменуте законе о странцима и о возилима. Али се идеја о интеграцији школства и здравства у косовској јавности покренула управо почетком примене ових закона. Дакле, они су у некој пробној фази примене. Да ли заправо интеграција у пракси значи гашење школства и здравства, ако смо чули све последице које ће произвести у пракси?

Интеграција је еуфемизам, лепши назив управо за то – за престанак, нестанак преосталих српских институција у образовању и здравству. Значи, дакле, ако вас нека средина не жели, показује непријатељски однос према вама – не само да вас не жели, не само да вас игнорише, не само да вас дискриминише, него показује непријатељски однос према вама – онда интеграција у такав систем значи нестанак.

Ја бих желео са овог места да, ево и јавности Србије, јасно и гласно то поручим. Да позовем и академску јавност Србије на солидарност, да позовем и Владу Републике Србије као оснивача, да се активније укључи у ове проблеме и да покуша да их реши или да упути одговарајућу поруку свима нама који радимо у тим институцијама чији је оснивач Република Србија.

Дакле, мислим да није пут интеграција, него је пут очување ових институција. Без њих неће бити Срба. Рекао сам да то значи систем спојених судова. Сутрадан ће без студената Косовска Митровица бити град духова, град пензионера. Онда ће то бити и север, а онда ни на читавом Косову и Метохији више неће бити Срба.

Косово и Метохија неће бити мултиетничко друштво и то треба да зна и међународна заједница која се заклињала у мултиетничност, а треба да зна и Република Србија која има одговорност и у смислу очувања права, људских права својих грађана на Косову и Метохији, али и у смислу државних права која Србија као држава има на територији АП Косово и Метохија.