ТОК: Усвајање амандмана имало би далекосежне последице

Из Јавног тужилаштва за органитовани криминал наводе да би усвајањем предложеног амандмана дошло не само до тешког урушавања рада ЈТОК-а, него и до озбиљног паралисања рада Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду, што би у пракси у крајњој линији довело до потпуне блокаде поступања у најсложенијим и најосетљивијим кривичним поступцима.

Одлуком о броју јавних тужилаца у јавним тужилаштвима прописано је да Јавно тужилаштво за организовани криминал, поред Главног јавног тужиоца, има 25 јавних тужилаца.

И поред тога, ово тужилаштво никада није било кадровски попуњено у складу са прописаним максимумом. Тренутно у Јавном тужилаштву за организовани криминал функцију врши 20 јавних тужилаца, од којих је чак 11 привремено упућено у складу са важећим Законом о јавном тужилаштву, тврде из ЈТОК-а.

"Предложени амандман би значајно утицао на смањење оперативних капацитета и способности рада Јавног тужилаштва за организовани криминал, јер би оно остало без значајног броја искусних јавних тужилаца и практично би значило насилно и тренутно смањење броја јавних тужилаца.

Ово би директно умањило његову ефикасност и делотворност, до нивоа који угрожава законито и ефективно поступање у најосетљивијим и изузетно сложеним предметима транснационалног организованог криминала и високе корупције, који се већ налазе у различитим фазама поступка – од истраге до првостепеног и другостепеног суђења.

"Усвајање амандмана довело би у питање поступање ЈТОК-а у односу на 567 окривљених"

Додатно, оваквим амандманом значајно се повећава ризик од понављања процесних радњи услед недовољног познавања предмета од стране новог поступајућег јавног тужиоца, што неминовно доводи до дужег трајања поступака и озбиљног угрожавања ефикасности поступања", наводи се у саоштењу из ЈТОК-а.

Тврде да би усвајање оваквог амандмана довело у питање поступање Јавног тужилаштва за организовани криминал у односу на 567 окривљених лица у предметима у којима поступају упућени јавни тужиоци, а у којима су у току истраге, првостепени или другостепени поступци.

То би у пракси значило потпуну блокаду поступака у предметима најопаснијих организованих криминалних група у којима поступају упућени јавни тужиоци, а у јавности познатих као: "Јовањица 1 и 2", "Балкански картел", "Врачарци", Шарића и др.

Само током 2025. године, упућеним тужиоцима додељено је 699 предмета који су у предистражној фази, што чини 51,2 одсто од укупног броја ових предмета (1.366), као и 150 предмета међународне правне помоћи, што представља 73,53 одсто укупног броја тих предмета (209).

"Било би отежано и поступање у 92 предмета одузимања имовине проистекле из кривичног дела"

Поред тога, у значајној мери било би отежано и поступање у 92 предмета одузимања имовине по Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који се односе на 790 окривљених лица и налазе се у различитим фазама поступка за привремено или трајно одузимања имовине.

Сваки дисконтинуитет у раду на овим изузетно обимним предметима, који често обухватају више десетина лица, може довести до значајних одлагања и успоравања поступака, тврде у ЈТОК-у.

Истовремено, како тврде из ЈТОК-а, постоји реална опасност од повреде права на суђење у разумном року, као и одредаба Законика о кривичном поступку које се односе на трајање притвора, што може резултирати укидањем притвора или другим процесним последицама са озбиљним безбедносним импликацијама.

"Посебно истичемо да су сва досадашња упућивања јавних тужилаца спроведена у потпуности у складу са законом, уз њихову изричиту сагласност и након спроведених безбедносних провера.

Институт упућивања представља изузетак и као такав подразумева добровољност и сагласност упућеног тужиоца.

"Задирање у уставне гаранције"

Предложеним амандманом озбиљно се задире у уставне гаранције сталности јавнотужилачке функције и радноправне сигурности, нарушавајући легитимна професионална очекивања јавних тужилаца који су прихватили упућивање под важећим законским условима.

На крају, оваквим амандманом врши се посредан, али недвосмислен утицај законодавне власти на персонални састав Јавног тужилаштва за организовани криминал, чиме се директно нарушава уставно начело самосталности јавног тужилаштва", наводи се у саопштењу ЈТОК-а и истиче да је такво законско решење у директној супротности са стандардима Савета Европе и Венецијанске комисије, који изричито упозоравају да законодавна власт мора да се уздржи од мера које могу утицати на персонални састав и континуитет рада тужилаштва.