Пред посланицима више законских предлога о судовима и тужилаштвима, наставак расправе сутра

Посланици Скупштине Србије завршили су у 18 часова рад за данас, а сутра у 10 сати наставиће обједињену расправу о 25 тачака дневног реда, међу којима је сет правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић и Листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка.

Пред посланицима су предлози закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Предлог закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, предлог измена Закона о јавном тужилаштву, као и измени Закона о судијама.

На дневном реду је и одлука о утврђивању четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја.

Поред тачака дневног реда у Скупштини се полемисало и о томе да ли у Србији постоји корупција, политизацији судства, као и о посети европарламентараца.

Министар Никола Селаковић је реаговао на оптужбе посланика Народног покрета Србије Мирослава Алексића да актуелна власт ништа добро није урадила за Србију и навео да је власт Српске напредне странке довела воду, изградила цевовод и резервоар у Алексићевом родном месту Трстенику и додао да то није једини пројекат реализован у тој општини.

"Толико је доказа да смо све уништили, да је у Великој Дренови родном месту патријарха Германа и Добрице Ћосића потпуно реновирана основна школа и нова фискултурна сала изграђена. Толико смо све уништили да је у наменској производњи Прве петолетке у Трстенику отворено нових шест стотина радних места, за разлику од времена када је уништавана, у време њихове власти", додао је Селаковић.

Министар је, на критике опозиције да власт покушава да новим законским решењима опструише међународну сарадњу у области правосуђа, истакао да је новим законским решењима предвиђено да се врати одредба којом ће бити потребна сагласност министарства да се са другим земљама формирају истражни тимови против организваног криминала. Подсетио је да је у периоду од 2013. до 2016. године, док је обављао функцију министра правде, формиран заједнички истражни тим за бору против организованог криминала са Француском.

"Тај истражни тим формиран је уз претходну сагласност Министарства правде јер је тадашњи закон предвиђао ту сагласност. Овај данашњи закон је не предвиђа и колега Мрдић је предложио да се та одредба врати и то је суштина. И у Француској када желе да формирају посебан истражни тим треба им сагласност њиховог министарства правде", навео је Селаковић. Додао је да је опозиција узурпирала улогу опозиције што ће, како је оценио, потврдити и наредни избори. "Ово је последња прилика да седите у посланичким клупама и сигуран сам да ће ускоро ту доћи неко други", закључио је Селаковић.

Алексићу су одговарали и шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов, као и предлагач правосудних закона Угљеша Мрдић, а председник Народног покрета Србије је у Скупштини Србије тврдио да закони из области правосуђа представљају, како је рекао, приватизацију и политизација правосуђа и потпуно гажење судске власти.

Шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов осврнуо се на то што опозиција поздравља долазак европарламентараца у Србију, оцењујући да је њихов однос према Тонину Пицули однос према Србији и грађанима Србије, "јер гмижу пред њим као кишне глисте". "И најзад није Пицула Европска унија", рекао је Јованов.

Председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић изјавио је да се власт сетила да је тужилаштво отуђено када су на ред дошли случај "Генералштаб" и министар културе Никола Селаковић, против којег је поднет оптужни предлог.

"Нисте говорили да су тужилаштво и правосуђе отети када смо НПС и ја подносили кривичне пријаве, већ кад су на ред дошли Генералштаб и Селаковић - дигла се кука и мотика", рекао је Алексић у скупштинској расправи. "То није удар на државу, већ на корупцију и криминал. Да је тужилаштво то радило пре 10 година, боље би нам било", оценио је Алексић и истакао да је за власт главни тужилац Вишег јавног тужилаштва Ненад Стефановић сада оно што им је "била Зага Доловац протеклих 14 година".

"Сад се сетили, после 14 година власти, како је отето тужилаштво. Људи, па ви владате 14 година, ви сте ти који сте Устав мењали и реформисали правосуђе", предочио је он. Алексић је додао да им тада није сметало што врховна јавна тужитељка Загорка Доловац, како је рекао, "била у зимском сну, клинички мртва".

Он се обратио и министру Николи Селаковићу, којем је рекао да је из моралних разлога требало да поднесе оставку, а не да седи у скупштинским клупама. "Против тебе је подигнут оптужни предлог, тужилаштво тражи три године затвора, јер су запослени у Заводу за заштоту споменика културе признали да сте их терали да фалсификују документа да Трамповом зету поклоните Генералштаб", рекао је Алексић.

"Време одговорности долази, на следећим изборима припремајте се за то. Ви нисте Србија и то ћете схватити брзо", констатовао је Алексић, најављујући да ће посланици НПС подржати да се за културно добро прогласи покров који је извезла монахиња Јефимија. 

Угљеша Мрдић се осврнуо и на то што је Алексић говорио о томе да долази време одговорности. "Слажем се, долази време одговорности за све оне који су кршили Уставе и законе. Нарочито ви из бившег режима са својим сарадницима у тужилаштву и судству. Они који су отели део тужилаштва и судства од државе Србије и народа, треба да одговарају и дошло је време одговорности за њих", поручио је Мрдић.

Он је оценио да су из опозиције зато јако узнемирени, додајући да цео дан по тајкунско-блокадерским медијима воде хајку против посланичке групе СНС јер су, како је рекао, дирнули у осиње гнездо, и што су се усудили да предложе сет правосудних закона, који су усклађени са Уставом.

Судови јесу независни, тужилаштво је самостално, али не могу радити против државе, а нарочито ако се то употребљава да се дође на власт без избора, изјавио је шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије Душан Бајатовић.

Ову отуђеност делова тужилаштва, дела тужилаца, дела судија, мора да се скине са дневног реда и зато ћемо подржати ову причу у парламенту - да се направи равнотежа и међусобна контрола, рекао је Бајатовић у скупштинској расправи о измену сета правосудних закона.

Бајатовић је рекао да се Србија суочила са тиме да је тужилаштво, односно део тужилаца помислило да треба да узму моћ и опредељују политичке и економске односе у држави. То је та отуђеност, нагласио је он и додао да то није случај са свим тужиоцима и судијама. Бајатовић је објаснио да се ради о спрези дела адвоката, тужилаца и судије који су хтели да потпомогну "обојену револуцију" и долазе на власт без избора. Он је навео као пример "једног судију Апелационог суда који сваке недеље гостује на оним тровачницама".

"Мислим да овај покушај концентрисања моћи дела тужилаца, дела судија, уз помоћ неких невладиних организација и медијских тровачница мора да се заврши да би Србија била политички стабилна, а да онда у другој половини године или наредне распишимо изборе", рекао је Бајатовић.

Промена власти на улици без избора - то није опција коју Србија треба да доживи, нагласио је он и поручио да ће СПС гласати за све предложене законе.

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић у наставку расправе о сету правосудних закона у Скупштини Србије одбацио је тврдње појединих посланика опозиције да предлаже укидање Јавног тужилаштва за организовани криминал и истакао да предложена законска решења имају за циљ да правосуђе почне да функционише у складу са Уставом.

Током расправе опозиција је критиковала предложене измене наводећи да није проблем само у њиховој садржини већ и у мотивима који се, како су тврдили, не односе на потребе повећања ефикасности правосуђа, а тврдили су и да Мрдић жели да укине ЈТОК и смањи моћ врховној јавној тужитељки Загорки Доловац.

Павле Грбовић из Покрета слободних грађана оценио је да се измене закона усвајају да би се извршила прерасподела моћи унутар правосудног система у складу са потребама једне партије и да би се ојачао главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић.

Он је изнео тврдњу и да би власт желела да смени Загорку Долавац и да би волели да укину тужилаштво за организовани криминал, јер не могу, како је рекао, да "опросте" судски процес против Николе Селаковића, али да то не смеју да ураде због европских интеграција.

Грбовић сматра да је "најопаснија" измена укидање Тужилаштва за високотехнолошки криминал, наводећи да је до сада Доловац постављала главног тужиоца за високотехнолошки криминал, а да ће сада то бити под патронатом Стефановића.

Мрдић је одбацио критике Грбовића и навео да није реч о укидању тужилачког одељења за борбу против високо технолошког криминала и објаснио да се врши интервенција у делу закона који се односи на Посебно одељење за борбу против високог технолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду у делу који се односи на промену назива.

"Када смо код високо технолошког криминала и уопште тих разних мрежа, ја бих само подсетио да је прошле недеље у Француској осуђено 10 људи због вређања Брижит Макрон на друштвеним мрежама. Па је ли то сајбер диктатура или демократија и одговорност за сајбер насиље", упитао је Мрдић реагујући на изјаву Грбовића који је тврдио да ће се спроводити дигилатна диктатура.

Приметио је да је Грбовића, како је рекао, јако погодило то што се тиче међународне сарадње и што не може више тужилаштво да обавља међународну сарадњу без претходне сагласности надлежног министарства, то је Министарство правде и потребно је мишљење и владе Србије и Министарства спољних послова. 

"Не знам зашто вас то боли, јер се показало у претходном периоду да је тужилаштво у смислу међународне сарадње, нарочито онај део који се тиче ратних злочина знао то итекако да злоупотреби", рекао је Мрдић. 

Мрдић је поручио Грбовићу да се упозна са називима измена закона које је предложио, истакавши да никако није предложио укидање ЈТОК-а. Током расправе Мрдић је рекао и да посланици опозиције морају да прихвате чињеницу да је Врховни јавни тужилац Загорка Доловац показала непоштовање према Скупштини Србије и није дошла на седницу Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу да поднесе извештаје о раду за пет година. 

"А онда је председник ВСТ-а Бранко Стаменковић, пошто жалите што нема јавне расправе где може он да учествује, слагао јавност да је рекао да Загорка Доловац није могла да дође на седницу, јер је са Миљком Радисављевићем тај дан била у Хагу на састанку Јуроџаста.

А цела Србија је видела да је Загорка Доловац дан после седнице Одбора за правосуђе отишла са београдског аеродрома пут Хага, заједно са Миљком Радисављевићем који је дан раније био код нас овде у Скупштини на седници", навео је Мрдић.

Додао је да већина представники ВСТ-а и ВС С-а упорно обмањују јавност, лажу и манипулишу и показују непоштовање према законодавном телу.  Мрдић је истакао да као посланик владајуће коалиције може да разуме критике опозиције, али да не разуме лажи, манипулације и неаргументоване критике. 

Осврнувши се на критике опозиције да је предложеним сетом правосудних закона предвиђено да правосуђем у Србији управљају једна или две особе, Мрдић је истакао да то није истина и да предложена законска решења имају за циљ да правосуђе почне да функционише у складу са Уставом.

"Имамо Устав, имамо тужилаштво које треба да буде самостално, систем који треба да буде независан, али не независно од државе и народа, не самостално од Устава и закона. Дакле, ми кад смо мењали Устав у области правосуђа испоштовали смо све препоруке и ЕУ и Венецијанске комисије, а то што су појединци злоупотребили своје функције за ових неколико година, е надам се да ће једнога дана за то одговарати у складу са законом", закључио је Мрдић.

Посланик посланичке групе "Србија центар -Срце" Стефан Јањић је навео да његова посланичка група неће подржати предложени сет законских решења из области правосуђа, између осталог, јер их је, како је навео, предложио "човек који нема легитимитет" и не познаје правосудни систем и правосуђе.

Тврди да је предложеним сетом закона предвиђено да се укине Треће основно јавно тужилатво и Трећи основни јавни суд и да се оснује Четврти основни суд и истакао да Мрдић, како је рекао, не зна да то није могуће тим путем.

Јањић је додао да је Мрдић имао намеру да укине Јавно тужилаштво за организовани криминал, али да је од тога одустао и да се "задовољио" са Тужилаштвом за високотехнолошки криминал и да посебни тужилац више не буде самосталан него да му је надређени Ненад Стефановић.

Министар културе Никола Селаковић изјавио је на ванредној седници Скупштине Србије да први пут у модерној историји земље парламент има прилику да одлучи о утврђивању четири музејска предмета, покретних културних добара, за културна добра од изузетног значаја и истакао да је то доказ да Србија поштује и штити целокупно културно наслеђе.

"Реч је о одлукама које је на предлог Министарства културе усвојила Влада Републике Србије и које вам данас нудимо на разматрање и одлучивање. Реч је о следећим артефактима: Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије - покров за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури 'Данубиус' ", рекао је Селаковић образлажући предлог одлука да се ти предмети прогласе за културно добро од изузетног значаја. 

Навео је да су се до сада одлуке о утврђивању културних добара од изузетног значаја углавном односиле на непокретна културна добра, архивску, стару и ретку библиотечку, филмску и аудиовизуелну грађу. 

"Ово су веома значајни фондови које држава поштује и штити, међутим, наше културно наслеђе није сачињено само од књига, филмског односно аудиовизуелног наслеђа и архивских докумената", поручио је Селаковић.

Навео је да су стотине хиљада артефаката, слика, скулптура, графика, фотографија, предмета научних достигнућа, чувају у 146 јавних и 15 приватних музеја и галерија. 

Истакао је да се ти артефакти конзервирају, научно обрађују и путем излагања представљају јавности и додао да ипак ни један од тих предмета до данас није био предложен за културно добро од изузетног значаја. 

"Ово је недопустив пример немара и небриге који су трајали деценијама. Циљ нам је да исправимо ову неправду, да наша музејска грађа добије статус и признање које заслужује, да покажемо да држава Србија поштује и штити целокупно културно наслеђе", истакао је Селаковић.

Подсетио је да је први Закон о музејској делатности донет на иницијативу Министарства културе априла 2021. године, после више од пола века. 

"Његовим доношењем постављени су темељи за систематску заштиту и управљање музејским фондовима, а данас, још једном захваљујући иницијативи министарства, можемо да пређемо са теорије на праксу. Данас предлажемо да Народна скупштина озваничи и направи први корак у историји категоризације културних добара и утврди музејске предмете као културна добра од изузетног значаја", навео је Селаковић.

Министар је нагласио да су Крунидбене инсигније краља Петра Првог Карађорђевића израђене 1904. године и да материализују легитимитет нове династије и континуитет српске краљевске традиције од средњег века до савременог доба. 

"Њихова историја од скривања током Првог светског рата у манастиру Високи Дечани, преко чувања у манастиру Жичи током Другог светског рата, до данашњег излагања и чувања у Историјском музеју, а ускоро, надам се, у Српском историјском музеју, чини их живим сведоком наших историјских искустава и изазова", навео је Селаковић.

Истакао је да тај артефакт због свог историјског значаја, јединствености и улоге у формирању модерне српске државе заслужује статус културног добра од изузетног значаја.  Говорећи о Похвалама монахиње Јефимије - покров за мошти кнеза Лазара, Селаковић је навео да је реч о једној од највећих светиња коју чувају српски музеји.

"Реч је о јединственом споменику српске средњовековне културе, насталом око 1402. године. Извезен је нитима сребрне, позлаћене жице са поетским текстом дубоке духовне снаге. Он представља једини сачувани средњовековни књижевни текст у српској традицији, писан женском руком и нераскидиво повезан са косовским заветом, вером и моралним изборима који су вековима обликовали историјску свест Српског народа", навео је Селаковић.

Додао је да је покров извезен за мошти кнеза Лазара и да као такав сведочи о духовној и културној традицији српског народа у формирању култа великомученика Кнеза Лазара, али и о искреном патриотизму и личним губицима монахиње Јефимије.  Министар указује да тај предмет има јединствену историјску и уметничку вредност која заслужује статус културног добра од изузетног значаја.

"Његово проглашење представља чин очувања духовне вертикале српске културе", оценио је он. Када је реч о трећем предмету Вотивним колицима, односно Дупљајским колицима, Селаковић је навео да је тај предмет ремек-дело бронзаног доба, пронађено у селу Дупљаја на североистоку Србије на територији општине Бела Црква. 

Као археолошки предмет, истакао је, та колица, сведоче о најранијим слојевима обредне праксе и симболичког мишљења на простору данашње Србије. 

"Потичу из праисторијског периода и указују на култове, ритуале и веровања који су постојали много пре настанка писане историје. Својом техничком изведбом, симболиком и естетиком она су не само музејски предмет, већ и национално благо које сведочи о цивилизацијском континуитету и културној повезаности ових простора са ширим европским културним кругом", указао је Селаковић. Коментаришући зашто би скулптура "Данубиус" требало да се уврсти у културна добра од изузетног значаја, министар је рекао да то дело има изразиту симболичку вредност. 

"Настало је током финалне фазе мезолита на подручју Лепенског вира који је највероватније у то време био централно место региона, где долази до процвата визуалног изражавања у камену са представама риболиких бића и комплексних геометријских мотива. Овакав начин изражавања био је несвакидашњи у праисторији како Европе, тако и Блиског истока и до данас представља јединствену и непоновљиву појаву у раној праисторији Европе, а и шире", навео је Селаковић.

Селаковић је позвао посланике да гласају за предлог да се четири поменута предмета уврсте у културна добра од изузетног значаја и докажу да им је стало да се очува српско културно наслеђе. Нагласио је да Министарство културе није само институција која штити културу, већ је гарант исправке неправди према српској културној баштини и додао да је министарство покретач који омогућава да српско културно наслеђе буде признато и буде вредновано.

"Данас имате прилику да учествујете у једном важном чину. Кораку који ће означити нову еру за српску културу, за музејску делатност и заштиту покретних културних добара. Утврђивањем предложених музејских предмета за културна добра од изузетног значаја Народна скупштина потврђује да музејска култура није споредна делатност, већ један од темеља одговорне и дугорочне државне политике", казао је Селаковић.

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић изјавио је данас поводом сета правосудних закона, које је предложио и који су од данас на дневном реду парламента да судству и тужилаштву су потребни људи који су лојални једној држави, а то је Србија као и да је усвајање ових закона само први корак у враћању отетог правосуђа држави и народу.

Мрдић, који је раније штрајковао глађу испред Скупштине Србије, како би исказао незадовољство радом тужилаштва, рекао је данас да је још раније најавио да ће се борити за истину и правду тако што ће као посланик заједно са колагама радити на сету правосудних закона. Како је рекао, тај рад је завршен и пет правосудних закона је данас на дневном реду.

"Усвајање ових закона је само први корак ка враћању отетог правосуђа држави и народу Србије, како њиме више не би управљали отуђени центри моћи под контролом страних центара моћи. Као што знамо, део тужилаштва и део судства се отуђио и отео од државе Србије, а ових пет правосудних закона управо су битни и за бољу самосталност тужилаштва и независност судства у складу са Уставом Републике Србије и наравно у складу са нашим законима", рекао је Мрдић.

Он је предложио измене Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, о Закона о Високом савету тужилаштва, измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, измене Закона о јавном тужилаштву као и Предлог закона о измени закона о судијама.

Мрдић је објаснио да је усвајање измена Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава условљено потребом да се унапреди ефикасност, доступност и функционалност правосудног система кроз усклађивање судске и јавнотужилачке мреже са реалним, демографским, територијалним, економским и организационим условима. 

Мрдић је објаснио да је усвајање измена Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава условљено потребом да се унапреди ефикасност, доступност и функционалност правосудног система кроз усклађивање судске и јавнотужилачке мреже са реалним, демографским, територијалним, економским и организационим условима. 

Он је нагласио да тај закон представља нужан и системски оправдан корак ка растерећењу београдских судова и јавних тужилаштава, обезбеђивању услова за ефикасно поступање и припреми правосудног система за значајан пораст броја предмета, посебно у светлу предстојећих активности за Експо - 2027.

Мрдић је указао да преоптерећеност Трећег основног суда у Београду намеће потребу оснивања новог Четвртог основног суда у Београду, додајући да је у 2024. години Трећи основни суд у Београду примио 7778 нових предмета, као и да ће на територији Сурчина број предмета расти услед пројекта Експо.

Поред тога ове измене закона предвиђају формирање судске јединице у општини Косјерић, а да седиште садашњг основног јавног тужлаштва уместо у Владичином Хану буде у Сурдулици. Мрдић је навео да је усвајање измена Закона о Високом савету тужилаштва потребно ради услађивања са предложеним изменама у Закону о јавном тужилаштву, које се односе на надлежности Комисије Високог савета тужилаштва за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о субституцији и приговору против решења о деволуцији. 

Усвајањем измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала би се, како је рекао Мрдић,  положај одељења за борбу против високотехнолошког криминала у оквиру Вишег јавног тужилаштва у Београду прецизно дефинисао.

Мрдић је говорећи о предлогу за измену Закона о јавном тужилаштву, рекао да је имајући у виду досадашњу праксу у примени тог закона, потребно да се поједина решења која се односе на надлежност за одлучивање, за упућивање јавних тужилаца у друга јавна тужилаштва, као и одредбе о броју мандата главних јавних тужилаца, измене у циљу стварања услова за ефикаснији рад јавног тужилаштва и додатног усклађивања са уставним и другим законским одредбама.

Предлогом за измену Закона о судијама се, како је рекао Мрдић предлаже увођење могућности да председник суда, након истека свог мандата, може бити поново изабран на исту функцију још у једном мандату. Мрдић је нагласио да председник суда није само формални руководилац суда већ носилац широких надлежности од кључног значаја за унутрашње функционисање суда, те да је одговоран за доношење аката, унутрашње уређење и систематизацију радних места, за распоређивање судија и судијских помоћника, као и за обезбеђивање оптималног функционисања судских одељења и рада суда. 

Почела ванредно заседање Скупштине Србије на чијем ће дневном реду бити 25 тачака, међу којима су предлози измена закона из области правосуђа.

Међу 25 тачака је сет правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић, као и Листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка.

Седници, којом председава председница Скупштине Србије Ана Брнабић, почела је у 10.15 часова, а присутно је 146 народних посланика.

Пред посланицима су предлози закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Предлог закона о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, предлог измена Закона о јавном тужилаштву, као и измени Закона о судијама.

Посланици Скупштине Србије усвојили су 7. новембра измене Закона о јединственом бирачком списку који предвиђа увођење комисије која ће имати задатак и овлашћења да ревидира Јединствени бирачки списак.

На дневном реду су, између осталог, измене Закона о државним службеницима, потврђивање више споразума. Разматраће се и одлуке које се односе на утврђивање Крунидбених инсигнија краља Петра Првог Карађорђевића за културно добро од изузетног значаја, као и за Похвале монахиње Јефимије - Покрова за мошти кнеза Лазара, Вотивних колица и скулптуре "Данубиус".