Дебата о кластеру 3 – хоће ли се клима неповерења променити за време кипарског председавања Савету ЕУ

Нема прецизног датума када ће Србија поново имати прилику да отвори кластер 3.

"Мислим да за Србију не постоји магични штапић који може у оквиру једног покрета да преокрене сам процес и да га отвори, да га прочепи, да тако кажем, већ је потребно систематски приступити на један другачији начин, а то је повратити поверење које у овом тренутку не постоји, не само, рекао бих, између кључних званичника Европске уније и Србије, већ и између земаља чланица Европске уније и Србије", каже за РТС Ади Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност.

Савет за европске послове нагласио је потребу за даљим напретком Србије у владавини права и нормализацији односа с Приштином. 

Италијански новинар и дописник из Брисела Федерико Бачини, иначе специјалиста за проширење, истиче да је током данског председавања владавина права била кључно питање. За многе земље, то је и даље усклађеност са спољном политиком Европске уније.

"Видећемо шта ће донети Kипар, чије председавање почиње у јануару и може ли се погурати ово питање. Међу земљама чланицама постоји велика подела. Нордијске, балтичке земље и Немачка желе већи напредак у владавини права. Друге земље више су наклоњене Србији. То је случај са Мађарском Виктора Орбана и Италијом Ђорђе Мелони, који имају блиске односе са председником Вучићем", каже Бачини за РТС.

Виктор Орбан, премијер Мађарске, инсистира да је Србија "кључна земља" на Западном Балкану, а процес приступања је потпуно пропао.

"Србија за четири године није напредовала ни центиметар. Западни Балкан је економски златна резерва Европе и брана против миграције. Србија чини више од половине економије Западног Балкана. Требало би прво њу да интегришемо, али ми чинимо супротно", Орбан је поновио аргументе у корист Србије.

И док Мађарска криви Брисел, најмање осам земаља чланица верује да решење за блокаду треба тражити у Београду.

Текст и прилог произведени су уз подршку програма Innovation. Media. Minds: ЕУ подршка јавном новинарству на Западном Балкану који спроводи Goethe-Institut у име Европске комисије, у сарадњи са Академијом Дојче веле. Садржај овог текста искључива је одговорност аутора и не одражава нужно ставове Европске уније.