Грађани и ЕУ, између предности и заблуда – "могу ли да печем ракију у свом дворишту"

Замислите да сутра можете да студирате у Паризу, Бечу, Цириху или било ком другом европском граду без посебне процедуре, да ваша фирма извози у Немачку без царина, а да средства за обнову школе у вашем граду стижу из европских фондова. То није само визија - то су конкретне предности које би Србија имала као пуноправна чланица Европске уније.

Пуноправно чланство значи слободу - али и одговорност. Да се ради и ствара по заједничким правилима, која су иста за све.

"Чланство у ЕУ није само политичко питање, нити апстрактно питање, већ је тема и питање живота свакодневнице грађана. То је тема колико плаћамо живот, колико плаћамо намирнице, какво нам је школство, здравство, какве су услуге у јавном сектору. Али оно што бих издвојила као највећу корист чланства у ЕУ је уређен систем по мери грађана", каже Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

Приступ тржишту од 400 милиона људи

За економију државе као такве – још више користи. Улазак у ЕУ не значи само приступ тржишту од 400 милиона људи, већ и могућност коришћења додатних средстава из структурних фондова у виду буџетске помоћи.

Предраг Бјелић, професор на Економском факултету у Београду сматра да би најважнији ефекат био укључење у то заједничко тржиште, јер би то довело до неких другачијих могућности, трговине и сарадње иа правилнијег укључења у те глобалне производне ланце који су у оквиру Европе.

"Оно што је најважније - нема административних баријера преласка границе, значи ми бисмо били у јединственом царинском подручју", напомиње Бјелић.

Бенефити нису само економски

Али бенефити нису само економски. Чланство би подразумевало и виши стандард владавине права, јачу заштиту потрошача, већу сигурност и безбедност у односу на глобалне проблеме.

"Што се тиче сигурности и безбедности, то је још једно важно питање за живот људи, а не само за високу политику. Јер чланство у ЕУ би значило да Србија више не би била сама, и не би више ни балансирала ни жонглирала између различитих интереса великих сила. То значи да мале земље данас више немају луксуз да имају политику неутралности. Што се тиче спољашњих фактора - више не бисмо имали ту врсту тензије да будемо увучени у туђе игре“, каже Ђурица.

Бројне заблуде у јавности

И док се често говори о правилима и обавезама које чланство доноси, у јавности и даље постоје бројне заблуде шта ће се заправо променити.

"Врло често добијам коментаре да би чланство у ЕУ негативно утицало на неке наше традиционалне производе или традиционалне навике па ми кажу нећу моћи више да печем ракију у свом дворишту. Не, управо је контра – људи ће моћи да праве своју ракију али по стандардима и по правилима која ће ту ракију заштитити и подићи јој стандард и представити је као бренд на европском тржишту", каже Ђурица.

Пуноправно чланство не би решило све проблеме преко ноћи — али би Србији отворило врата Европе не само географски, већ и суштински: као друштву које заједнички ради за добробит свих чланица, а оставља простор за очување сопственог идентитета.