Посланици након паузе наставили рад расправом о листи кандидата за Савет РЕМ-а

Посланици у Скупштини Србије наставили су после једночасовне паузе расправу о избору чланова Савета РЕМ-а.

Избор чланова Савета РЕМ-а, на предлог Одбора за културу и информисање, увршћен је у среду по хитном поступку на дневни ред седнице као девета тачка.

Пред посланицима је листа од 18 кандидата од којих треба да изаберу девет чланова Савета РЕМ-а, из сваке категорије предлагача по једног.

На листи усаглашених кандидата за чланове Савета РЕМ-а су кандидати независних институција Стевица Смедеревац и Гордана Предић, кандидати цркве и верске заједнице Снежана Миљковић и Мевлуд Дудић, кандидати издавача електронских медија Милош Гарић и Јована Витез.

Кандидати удружења за заштиту деце су Душан Алексић и Дубравка Валић Недељковић, кандидати новинарских удружења Ђорђе Влајић и Милева Малешић, кандидати универзитета Милан Петковић и Вања Шибалић, кандидати удружења која се баве заштитом слободе изражавања Родољуб Шабић и Антонела Риха, кандидати савета националних мањина Мухедин Фијуљанин и Љумтурије Амети, кандидати удружења композитора и филмских, сценских и драмских уметника Ира Проданов Крајишник и Младен Матичевић.

Потпредседница Скупштине Србије Марина Рагуш одредила је једносатну паузу у раду седнице парламента, а посланици ће наставити расправу о избору чланова Савета РЕМ-а у 15 часова.

Пре паузе, посланик Савеза војвођанских Мађара Борис Бајић рекао је да је његова странка става да не постоје услови да се гласа о кандидату савета националних мањина за Савет РЕМ-а и да избор кандидата из те групе треба поновити.

Бајић је рекао да СВМ сматра да је од девет категорија предлагача за чланове Савета РЕМ-а, у осам избор кандидата био по прописима, рњ да се надају да ће и бити изабрани, али да је кандидат мађарске националне мањине Иштван Боџони неоправдано избачен из трке на уштрб кандидата албанске националне мањине. 

Оценио је да се код избора кандидата националних савета националних мањина, на притисак, како је рекао, различитих међународних организација, дела опозиције, као и појединих организација цивилног друштва, догодило нешто што спада "у категорију апсурда".

Према његовим речима, упркос томе што су у више наврата крајем прошле године и на пролеће ове године, али и недавно 21. октобра, изјашњавањем на састанку организованом у ту сврху, национални савети који заједно кандидују свој предлог за Савет РЕМ-а огромном већином предложили своје кандидате, међу њима и Иштвана Боџонија, на крају није кандидат. 

Указао је да Закон о Националним саветима националних мањина у члану 20 јасно каже да предлог за два кандидата националних савета долази заједничким договором свих националних савета и да је координација инструмент заједничког деловања националних савета који деценијама уназад функционише уз договор, поверење и међусобно уважавање. 

Председница скупштинског Одбора за културу и информисање Невена Ђурић оценила је да је процес избора кандидата за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) био транспарентан, инклузиван и спроведен на свеобухватни начин и изразила уверење да ће по завршетку овог процеса Србија имати квалитетан РЕМ.

Према њеним речима, нови Савет РЕМ-а и измене и допуне Закона о јединственом бирачком списку неће никога довести на власт већ, како каже, план и програм, рад и резултати.

Посланик ЗЛФ-а Растислав Динић претходно је навео да нови Састав РЕМ-а може да представља предуслов за "мирну промену власти".

Председавајућа седницом Марина Рагуш рекла је да очекује да дан за гласање о избору чланова Савета РЕМ-а буде у среду. 

"Због јавности и осталих колега посланика, с обзиром на то да се ради о новитету 'пар екселанс', председница парламента је заказала консултације поводом гласања, које ће се највероватније, ако данас завршимо ову расправу, десити у среду", рекла је Рагуш.

Посланица СНС Наташа Јовановић, која говори у име предлагача, рекла је да је уверена да будући чланови Савета РЕМ-а неће дозволити политичке утицаје и да ће радити у складу са законом и уставом Србије.

Оценила је и да проблем опозиције није у независним институцијама, нити у РЕМ-у већ у томе што их, како је рекла, народ неће.

"Поверење бирача се добија политиком која се представља, а за све време њиховог битисања, могли смо да чујемо само лажи, обмане, измишљене приче о некаквим корупцијама, о непостојећим милијардама о којима су неки судски процесуирани, а за то време Србија напредује и развија се", рекла је Јовановић.

Посланик ССП-а Бранко Миљуш критиковао је избор Стевице Смедеревца за кандидата члана Савета РЕМ-а, наводећи да не може да буде на тој позицији, тврдећи и да владајућа коалиција опструише избор Савета.

Преподневни део седнице Скупштине, обележила је полемика о листи кандидата за чланове Савета РЕМ-а током које су посланици опозиције изнели низ примедби, а посланица СНС Наташа Јовановић, која је говорила као овлашћени предлагач, указала да је скоро годину дана трајао процес и да је имао изразито демократски карактер, као и да опозиција не треба без основа да оспорава поједине кандидате.

"Створили смо правни оквир, што је похвалио и ОЕБС, усвајање читавог сета медијских закона", рекла је Јовановић.

Реагујући на излагање посланика Србија Центра Слободана Цвејића, који је и био члан Савета РЕМ-а, а током расправе позвао кандидата независних институција Стевицу Смедеревца да поднесе оставку у државној служби па да се онда кандидује, Јовановић је рекла да је првобитни процес избора Савета РЕМ-а  контаминиран управо таквим блаћењем кандидата и да је због тога седам кандидата одустало.

Јовановић је рекла да нема никакве сметње да се Смедеревац кандидује, јер није ни функционер странке, ни власник медија, већ само службеник у РЕМ-у.

"Ако као народни посланици желимо демократске вредности,  то морате да покажете својим личним понашањем, јер без основа оспоравате кандидатуре појединим кандидатима", рекла је Јовановић.

Додала је да Смедеревац није једини кандидат кога опозиција без разлога оспорава. 

Цвејић је тврдио да постоји велика могућност да ни независни кандидати, а ни они, како је рекао, прорежимски немају већину у Савету РЕМ-а и да би се рад тог тела блокирао, а ситуација била иста као и сад,  када не постоји Савет РЕМ-а.

"То би била статус кво ситуација која би одговарала властима и медијска сцена би функционисала као и до сада", рекао је Цвејић и истакао да је за доношење одлука потребна већина од шест од девет чланова Савета РЕМ-а.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић рекао је да је у току процес монополизације свих медија у Србији од Српске напредне странке и да су, тврди, из медија потпуно нестали критички гласови.

Како је рекао, у периоду од 2018. до 2020. године, РЕМ је постао кључан у преузимању свих медија од стране власти, а тврди и да РЕМ не обавља ни минимални медијски надзор над медијским плурализмом током избора.

Потпредседница Скупштине из редова Савеза војвођанских Мађара (СВМ) Елвира Ковач рекла је током расправе да нико из владајуће већине, па ни СВМ, не блокира избор чланова Савета РЕМ-а

Посланик СДА Санџака Ахмедине Шкријеља претходно је изјавио да је важно не саботирати процес избора комплетног састава Савета РЕМ-а.

Ковач је истакла да нико из владајуће већине не блокира тај процес, додајући да ће се у дану за гласање видети ко ће како да гласа.

"СВМ само моли да се размотре два кандидата, који тренутно нису кандидати већине националних савета националних мањина. Питајте те савете. Само због тога молимо да се за њих не гласа, да се изабере Савет од осам чланова, а за деветог члана да се понови процедура", навела је Ковач.

Народни посланик СДПС Бранимир Јовановић одбацио је тврдње дела опозиције да процедура за избор кандидата није била исправна, наводећи да је била инклузивна, транспарентна и спроведена по закону.

"Процедура је оставила на мене утисак да је све спроведено по закону. Мислим да нико нема право да приговори на процедуру и што се тиче избора кандидата који ће се наћи у пленуму. Учествовали су у раду и чланови одбора из власти и опозиције, представници удружења и предлагача. Имали су саветодавну улогу представници ОЕБС-а, као и прилику да изнесу сугестије", истакао је Јовановић.

Народни посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ рекао је да ће та странка учестовати у избору чланова Савета РЕМ-а, као и да сматрају да је ефикасан рад РЕМ-а важан за остваривање права бошњачког народа у Србији.

"У тренутку друштвене кризе, РЕМ може, са становишта својих законских овлашћења, бити један од кључних механизама за поновно успостављање друштвене стабилности, решавање друштвене кризе, а потпуним усклађивањем рада електронских медија са уставом и медијским законима", указао је Шкријељ.

Посланици Скупштине Србије наставили су седницу на којој разматрају листу кандидата за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). С

едници присуствује 106 народних посланика.

Избор чланова Савета РЕМ-а, на предлог Одбора за културу и информисање, увршћен је по хитном поступку на дневни ред седнице као девета тачка.