Транзиција власти у општинама на северу КиМ: Шта чека српске градоначелнике

У недељу се на КиМ одржава други круг локалних избора. И док је пажња албанске јавности усмерена на највећу дилему – ко ће бити нови градоначелник Јужне Митровице, за српску заједницу то је прилика да освоји "десет од десет" општина у којој су већина.

Последња "станица" на том путу је Клокот, мешовита општина код Витине.

У други круг за градоначелника ушли су представник Српске листе Божидар Дејановић и Срећко Спасић из Грађанске иницијативе Српска народна слога, али Спасић је у понедељак повукао своју кандидатуру и са свим члановима и одборницима ове партије прешао у СЛ.

Централна изборна комисија у Приштини саопштила је да ова, нова околност, ипак неће пореметити динамику другог круга избора у овој општини.

И на другом крају Косова и Метохије, у четири општине на северу, такође се размишља о динамици, али транзиције власти. Питање је када и како ће се то догодити.

Ступање на дужност тек после другог круга избора

Сарадник НВО "Актив" из Косовске Митровице Зоран Савић очекује да ће нови састави локалних скупштина, али и градоначелници ступити на дужност тек када се оконча други круг локалних избора, 9. новембра, а Централна изборна комисија у Приштини "прогласи победнике".

Оно што не очекује јесте да ће транзиција власти у четири општине на северу ићи глатко.

"Већ сада имамо забрињавајуће изјаве одређених одлазећих функционера из одређених општина на северу који су у више наврата рекли да не желе да предају осетљива документа, али нису назначили на шта тачно мисле. Чињеница је да, ако је ова одлазећа администрација радила по слову закона, не видим шта би то осетљиво могло бити у тим документима", каже Савић.

Додаје да је по "слову закона" и то да сва јавна документа буду доступна не само долазећој администрацији, већ и грађанима.

"Ми већ имамо тензију између одлазеће и долазеће гарнитуре", наглашава овај аналитичар.

Бројни су проблеми који чекају разрешење. Кључан, превасходно безбедносни изазов биће, истиче овај аналитичар, повратак Срба у полицију на северу.

"Мени лично је највећи изазов како ће се структуисати полиција у општинама на северу, пошто велики број косовских званичника говори да заправо полицајци који су напустили институције 2022. неће моћи да се врате. Тај безбедносни аспект ће бити веома велики изазов, како за администрацију, тако и за становништво на северу“, поручује Савић.

Али, то је само један од проблема. Други је питање повратка административних радника у општине.

"Сада имате тотално нову гарнитуру од којих врло вероватно половина и није из Северне Митровице, већ су то махом Албанци са југа. Не знамо какве су они уговоре добијали у администрацији. Али, уколико је неко добио уговор на неодређено време, како мислите да замените читаву администрацију онима из српске заједнице“, упозорава Савић.

Зато истиче да "може само да се нагађа шта све може да се деси".

Очекивани проблеми у односима са Приштином

Уверен је да ће проблема бити и на релацији локалних самоуправа на северу и Приштине.

"Оно што је чињеница јесте да ће сигурно бити одређени отпор од стране централних власти према новој гарнитури одборника и градоначелника у северним општинама. То видимо кроз наратив, што кроз предизборну кампању, што и годинама уназад. Поготово између Српске листе и Покрета Самоопредељење“, каже Савић.

Подсећа да је Српска листа 2022. године и напустила све институције на северу "због понашања владе коју предводи сада премијер у техничком мандату Аљбин Курти".

"Заиста је незахвално прогнозирати шта све може да се деси. Поготово што се тиче тих техничких аспеката, али и општинских одлука које су доношене у претходне две-три године", упозорава овај аналитичар.

Између бројних, спорних одлука наводи недавну замену знака "Волим К. Митровицу".

Овај знак је уместо црвеног, добио зелено срце. Нестало је и једно слово из назива града.

"Ставили су ’Митровица’, али ту имамо један проблем јер Митровица не постоји у косовском закону. Постоје Северна и Јужна Митровица, а Митровица као општина не постоји. То је само једна од одлука које су донете науштрб већинске заједнице, у овом случају српске", закључује Савић.

Да на северу КиМ примопредаја дужности неће ићи баш глатко указаје и изјава актуелног председавајућег Скупштине Северна Митровица Неџата Угљанина да се плаши да власт "преда новим властима".

Одговарајући на најаве нових градочелника да ће многе одлуке бити преиспитане или поништене, он је одговорио да су све донете "у координацији са Министарством локалне самоуправе", те да "нико не може укинути нешто што је у складу са законом".

Рутинска процедура и отворена питања

За стратешког директора Центра за европске политике из Београда Милоша Павковића транзиција власти у општинама на северу КиМ је техничко питање.

Међутим, не искључује проблеме.

"То је заправо један технички процес који би требало да прође без икаквих проблема, рутинска процедура. Оно што може бити проблематично је да може да буде неких одгађања, притисака, можда чак и спонтаних протеста грађана против нових власти као што је било прошле године у мају. Међутим, такав процес нема упориште и очекујем да представници Српске листе преузму те водеће позиције", каже Павковић.

Упозорава да ће много теже ићи са неким другим, и даље отвореним питањима када је реч о српској заједници.

"Остају отворена питања општинских администрација, полиције, правосуђа. То су заправо институције где се преко ноћи Срби неће вратити, већ ће бити део једног ширег процеса у који је укључена и централна влада у Приштини и која сасвим сигурно неће бити отворена, нити расположена да масовно врати Србе", напомиње овај аналитичар.

"Нова реалност" за градоначелнике и одборнике

Подсећа да ће рад нових градоначелника, али и локалних одборника обележити "нова реалност" зато што су власти у Приштини затвориле већину институција Србије.

"Сви Срби који су радили у институцијама су у међувремену отпуштени и сада ће бити веома захтевно њих вратити у институције. У међувремену су запослени неки други људи, друга администрација и ту ће у великој мери новим властима бити везане руке у смислу масовног повратка. Верујем да ће то бити на неком индивидуалном нивоу и о томе ће морати да се разговара и на нивоу министарства за локалну самоуправу, односно са владом у Приштини која је још у техничком мандату. То је онда посебно питање шта ће се десити са избором нове владе, да ли ће бити нови избори што додатно усложњава и отежава читав процес", објашњава Павковић.

Уверен је да ће кључан изазов за нове администрације у четири општине на северу бити читав низ одлука које су њихови претходници донели за последње две ипо године.

Ту види и опасност да ће сваки покушај промене произвести "озбиљан отпор" привремених институција у Приштини.

"Нова адмнистрација ће дефинитивно кренути са поништавањем неких претходних одлука. То су можда неке ситнице, као имена улица или већи проблеми као захтев за приступање Заједници албанских општина, које је у несагласју и супротности са прокламованом идејом о оснивању Заједнице општина са српском већином. То су неке ствари које ће морати административно да се решавају и поништавају и то ће наилазити на озбиљан отпор пре свега од централни институција. У овом тренутку је немогуће предвидети шта све може да се деси“, закључује Павковић.