Посланици о закону о Експу и о међународним споразумима и финансијским уговорима

Посланик Народног покрета Србије (НПС) Мирослав Алексић оценио је данас да је политика власти да троши више него што приходује - да узима кредите, да се задужује, троши немилосрдно на пројекте које не доносе профитабилност и гура земљу на ивицу банкрота, не размишљајући да светске околности стварно могу да гурну Србију у банкрот.

Ниво јавног дуга је 39 милијарди евра, кад сте дошли на власт био је нешто виши од 15 милијарди евра. Данас два одсто буџета Србије иде на враћање камата на кредите на који сте узели, а инфлација је највећа у региону - 4,6 процената. Имамо најмањи раст БДП у региону - 2,4 одсто, а дефицит буџета је 5,3 одсто, рекао е Алексић у Скупштини Србије.

Према његовим речима, држава највише узима на гориву, кроз акцизе, наводећи да је просечна акциза за бензин на нивоу ЕУ 0,44 евра, док је у Србији 0,7, а за дизел је 0,4 евра у односу на 0,75 евра у Србији.

Алексић је рекао да је добро што се гради, али није добар начин на који власт то ради, јер је у сржи сваког капиталног пројекта корупција, наводећи као пример Моравски коридор, поред кога тврди да пролази сваконевно, а на којем су константно радови.

На то је реаговао министар одбране Братислав Гашић па му је Алексић поручио да јавно обећа да ће, ако се асфалт који је урађен мање од годину стварно скида, поднети оставку.

"Нико није слеп и луд. Можете да лажете на телевизијама, али неке стваре су чињенице и виде се. Не могу да причам о другим деоницама, али овде путујем сваки дан", казао је Алексић.

Гашић је рекао да је Моравски коридор радио америчко-британско-турски корзорцијум и упитао о каквим корупцијама прича у том случају.

Он је истакао да се на том коридору још ради, "а то да ли се ставља неки нови асфалт вероватно да, да ли ту нема ничег лоше" и нагласио да је то један од најмодернијих аутопутева, не само на територији Србије него целе Европе.

Председник Владе Ђуро Мацут обратио се по први пут на седници Народне скупштине, која је почела 7. октобра, истичући да он увек ради са својим сарадницима, обраћа пажњу на дешавања и гледа да пружи одговоре на изазове кризе започете крајем прошле године.

Мацут је навео да се та криза добрим делом пренела и на ову годину и да је оставила економске, социјалне, али и међуљудске последице.

"Надам се да ћемо нашим радом који је врло динамичан и свакодневан, покушати да изађемо из ове кризе, која се може сматрати највећом како образовном, али могу рећи да се преточило и у друштвену кризу у нашој земљи", рекао је Мацут, оценивши и да је актуелна криза "једна од највећих у историји земље".

Говорећи о образовању, Мацут је навео да тренутно ради 1.776 школа, да је Пета београдска гимназија у тоталној блокади и да су још две средње у Србији у штрајку, а часови су скраћени.

Мацут је навео да је ситуација на факултетима боља и да све високошколске установе раде, а наставни процеси организовани су према ранијем договору са ректорима и проректорима државних универзитета.

"Рокови се спроводе, задовољни смо њима", рекао је Мацут, истичући да већина студената стварно ради и учи, успркос свим ранијим дешавањима, а да је настава у приватним школским установама почела 1. октобра.

Мацут је оценио да је "добра вест" што је Универзитет у Крагујевцу показао спремност за сарадњу, па би настава требало да почне 27. октобра.

У погледу попуњености универзитета, Мацут је навео да је на Београдском универзитету уписна стопа 75 процената, а у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду је између 62 и 67 одсто.

Говорећи о економији, Мацут је оценио да је уредба о ограничавању маржи после месец дана дала ефекте и да су у септембру цене производа смањене за 1,6 одсто у односу на август.

Мацут је додао да је инфлација 2,9 процената, што је најнижи ниво од априла 2021. године, подсетивши да је у априлу била 4, 7 одсто.

Тренд спољно-трговинске размене је добар, са 49,2 милијарде евра од јануара до августа, што је раст за 8,3 одсто у односу на исти период претходне године.

Мацут је навео и да је БДП у другом кварталу ове године 2,1 одсто, да "није жељени", али да је циљ да до краја године буде 2,75.

"Далеко смо испод онога што је планирано, али је добро у односу на све што се десило у Србији", оценио је Мацут.

Он је навео да су плате повећане у просвети и здравству и да Влада тако "остаје посвећена" држању стандарда.

Истакао је добар рад на пољу демографске политике, у вези Алиментационог фонда, бриге о новоређенчадима, е-боловању, смањеним листама чекања пацијената, дечијим додацима.

Говорећи о предложеним законима, Мацут је навео да је закон о легализацији "од историјског значаја", јер омогучава да се евидентирају непокретности које су годнама биле непостојеће у систему.

Он је оценио да се тако решава генерацијски проблем и правна сигурноста, јер се омогућава "глобални план уређења" Србије.

Говорећи о законодавству у области пољопривреде, Мацут је рекао да се Србија приближава стандардима који су номенклатура Европске уније и на тај начин омогућава отварање Кластера 5, који говори о ресурсима и пољопривреди.

"Управо је то јуче у разговорима са председницом Европске комисије наглашавано и рекла је да наш систем треба да прати оно за шта смо ми одговорни", навео је Мацут.

Он је најавио да ће до краја 2026. године Србија покушати да се "у високом проценту" усагласи са стандардима и законодавством Европске уније , што је у овом тренутку, како тврди, 60 одсто.

Коментаришући Закон о извршењу и обезбеђењу, Мацут је навео како је циљ тог прописа да заштити најсиромашније грађане.

Посланик Зелено–левог фронта Радомир Лазовић позвао је претходно Мацута да се укључи у рад Скупшине, јер је криза у друштву и да се очекује његова реакција.

Лазовић је нагласио како грађани с правом доводе у питање Мацутом ауторитет и постављају питање ко влада државом.

Министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је да у Србији тренутно има 361.000 регистрованих предузетника, од чега 121.000 регистрованих женских предузетника.

"Имамо 86.000 младих предузетника до 35 година", рекла је Месаровић у Скупштини Србије одговарајући на излагање посланика Србија центра Слободана Цвејића који је питао шта су надлежни урадили за мала и средња предузећа до данас и да ли знају колики је тај сектор и шта му треба.

Она је рекла да је Министарство привреде прошле године кроз конкурсе орјентисане ка малом сектору подржало око 1.300 привредника који су регистровани као микро, мала и средња предузећа

Месаровић је навела и да ће ове године бити одобрено "преко седам, осам милијарди бесповратних средстава за подршку" привредницима и подржано више од 3.000 привредних друштава.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Миленко Јованов, одговарајући на критике због затварања Развојне банке Војводине и формирања Развојног фонда, истакао је да су управо представници бивше власти уништили Развојну банку и упропастили.

"Развојну банку сте угробарили тако да ни Бог није могао да је спаси. Причали сте како су заинтересовани неки да је узму, да је преузму. То је такво било пљачкање те банке. И Развојне банке Војводине и Агробанке и Тесла банке. Сваку банку коју сте направили сте опљачкали", истакао је Јованов. 

Указао је и да није актуелна власт основала Развојни фонд Војводине и истакао да је основан 2013. године. 

"Основали су га зато што нису могли више да издрже да постоји Развојна банка Војводине, па је формиран Развојни фонд Војводине да би некако нешто могло да функционише и да се даје предузећима", нагласио је Јованов. 

Осврнуо се и на коментаре поводом јучерашње посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду и навео да је очигледно да је оставила болне последице по комплетну опозицију.

"Та посета је у парампарчад разбила лажи које су сипали данима уназад, месецима уназад, да председник Вучић свакога дана све више губи подршку у Европи, јер су убеђивали целу Србију да је оно што каже пет европосланика став Европске уније", казао је Јованов.

Народни посланик посланичке групе Србија центар срце Слободан Цвејић рекао је да је Споразум са ЕУ о приступању заједничком тржишту ЕУ, који је посебно фокусиран на подршку малим и средњим предузећима значајан документ за развој малих и средњих предузећа, али да је кључно питање зашто се, како наводи, подршка владе том сектору није десила раније.

Он је оценио да ово питање буди сумњу да подршке малим и средњим предузећима неће бити ни у будућности и да ће предности овог споразума остати неискоришћене и да треба радити на његовој реализацији. Напоменуо је да мала и средња предузећа одржавају привреду Србије тврдећи да људи у том сектору "ћуте и раде" уз препреке које им намеће тржиште и "неспособност државе да их подржи". 

Оцењујући да тренутно Развојни фонд добро ради, он је рекао да је предлог његове посланичке групе да се уреди рад домаће развојне банке, уместо што то, како је рекао, ради Немачка развојна банка.

Посланици Скупштине Србије наставили су, након једночасовне паузе, прву седницу редовног јесењег заседања.

Тренутно се води обједињена начелна расправу на део тачака дневног реда које се односе на међународне споразуме и финансијске уговоре. Обједињена расправа води се од 9. до 39. тачке дневног реда, међу којима су и Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму (Пројекат унапређења квалитета ваздуха у Србији) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, Споразум између Владе Србије и Владе Турске о сарадњи у области иновација у напредним технологијама, као и Споразум о усвајању хармонизованих техничких правилника УН за возила са точковима, опрему и делове. 

На дневном реду је и Споразум о зајму (Додатно финансирање пројекта модернизације пореске администрације) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, као и Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Железничка пруга Ниш - Димитровград Б између Србије и Европске инвестиционе банке.

Посланици владајуће коалиције, током расправе о амандманима на Предлог за измене и допуне закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе Експо, истакли су да је та изложба развојни пројекат за Србију, док је опозиција износила критике на рачун тог пројекта.

Шеф посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Миленко Јованов указао је да опозиција покушава да опструише пројекат Експо само зато што они "нису залужни за то што ће се међународна специјализована изложба одржати у Београду, као што желе да уруше и све друго што је добро за грађане Србије".

"То супротстављање им баш иде. Тако су покушали да се супротставе тиме што су свирали у вувузеле када смо повећавали пензије, па су покушали то да уруше, јер је то, ваљда, лоше за пензионере да имају веће пензије. Па онда кад смо усвајали неке друге законе који су били у корист грађана, они су прскали ватрогасним апаратом желећи да спрече усвајање тих закона. Тако, покушавају свашта да спрече, али ништа не успевају да спрече", рекао је Јованов.

Истакао је да опозиција мисли да Експо тек тако може да се одложи и одржи у некој другој земљи док се у Србији не одрже избори, па да се тек онда одлучује о томе.

"Зато су ови људи из Експа дошли пре него што су дали Србији Експо, па су били овде у скупштини, па су сели са свим посланичким групама и власти и опозиције да би чули да ли о томе постоји јединство. И они су сви листом подржали да Србија добије Ексо, аплаодирали, рекли ето то је заједничка победа", подсећа Јованов.

Сматра да је опозиција против пројекта Експо само зато што га организује власт и додао да су били исто тако против Београда на води, изградње аутопута Милоша Великог, изградње школа, болница, пруга.

"И као што сада највише они седе у Београду на води, тако ће седети и на том националном стадиону, тако ће седети и у том Експо комплексу, и све ће користити што ми направимо, а они су онако здушно нападали док се градило. И то даје одговор на питање зашто их нико неће и зашто никоме не требају", констатовао је Јованов.

Нагласио је да опозиција без икаквих доказа оптужује власт за корупцију, а не дају ни један конструктиван предлог како би требало да се ради.

"Они нуде критику ради критике и то се све своди на објашњавање вама како ми не ваљамо. Баш због тога што не нуде алтернативу грађани у њима не виде оне за које треба да гласају", оценио је Јованов.

Посланик посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Маријан Ристичевић рекао је да га радује изградња Експа.

"Верујем да се радују и сви који знају како се држава гради, за разлику од оних који знају како се држава руши зарад спољних интереса", рекао је Ристичевић.

Навео је и да је задовољан што се у оквиру Експа гради и национални стадион, кога ће, како каже, посећивати сви они који знају како се искрено навија за своју земљу и како се за своју земљу бори. "Говорите стално само о коруупцији без доказа, а шта је са вама? Зашто ви нисте изградили?", упитао је Ристичевић посланике опозиције.

Посланик Новог лица Србије Драган Нинковић рекао је да се његова посланичка група залаже за то да се закон о Експу суспендује јер је, како тврди, читав пројекат изградње Експа непозаница и ван свих законских протокола.

Навео је да се не зна колика је стварна вредност тог пројекта, да је за њега предвиђена много већа површина од дозвољене законом и да се због његове реализације држава задужује тврдећи да је Експо "скок у дужничко ропство".

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић истакао је да се пројекат Експо спроводи у "контраверзном контексту" када Србија због пада надстрешнице има великих проблема тврдећи да се предложеним решењем дозвољава да се Експо гради по ниским стандардадима безбедности.

Посланици Слободан Цвејић из посланичке групе "Србија центар – Срце" и Јелена Спирић из Странке слободе и правде изнели су тврдње да је циљ измена закона о Експу да се узима новац од локалних самоуправа, а посланик Новог лица Србије Александар Ивановић тврдио је да се ради о "корупционашком пројекту".

Посланици Скупштине Србије су постављали питање члановима Владе о просвети, здравству, евидентирању непокретности Срба у Аутономној покрајини Косово и Метохија, стању у Војсци Србије, као и поступању полиције током протеста.

Посланик посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Марко Атлагић упитао је врховног јавног тужиоца Загорку Доловац када ће се покренути поступак против некадашњег начелника генералштаба Здравка Поноша "због урушавања Војске Србије".

Атлагић је рекао да је Понош, између осталог, "урушавао одбрамбену моћ Војске Србије, пензионисао најбољи кадар, шпијунирао за стране службе и укинуо две славне бригаде – 63. и 72".

"Сваки припадник Војске Србије црвени од стида када оцену о војсци даје Понош. Здравко Понош се спрдао и са парадом која је одржана 20. септембра. Рекао је цитирам 'за вас је примереније да ваша парада буде одржана у Ћациленду'. То није наша парада, ваљда је и Ваша, господине Понош", истакао је Атлагић. 

Посланик ПУПС – "Солидарност, правда" Стефан Кркобабић је, наводећи да је у претходном периоду отворен велики број болница и много њих реконструисано, упитао да ли постоји могућност да се ограничи цена лекова за пензионере са најнижим примањима.

Посланик посланичке групе ПСГ - СДА Санџака - ПДД Ахмедин Шкријељ изнео је критике због непостојања закона о несталима, оцењујући да је питање несталих кључно за односе међу државама које су настале распадом СФР Југославије.

Такође је министру правде поставио питање о казнама за починиоце ратних злочина, наводећи да је потребно пооштрити их.

Посланик Борислав Антонијевић из посланичке групе "Ми, снага народа" упитао је где грађани са АП КиМ могу да се обрате по питању евидентирања непокретности, док је посланица посланичке групе Покрет радника "Слога – струка" Славица Радовановић критиковала рад полицијских службеника током протеста у претходном периоду и поставила питање шта је предузето против оних који су, како тврди, прекорачили своја овлашћења.

"Да ли полицијски службеници добијају наређење да не поступају према људима који се налазе иза њих, маскирани су, у рукама држе чекиће и штангле и имају ватромете, а да према грађанима који мирно протестују само зато што желе да живе у Србији без Вучића примењују сва овлашћења", упитала је Радовановићева.

Драган Станојевић, посланик из посланичке групе "Ми, глас из народа", је, коментаришући посету председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен региону и наводећи да је у Босни и Херцеговини посетила Поточаре, упитао је да ли јој је у Србији предложено да оде да посети места на којима су страдали Срби.

Петар Бошковић из посланичке групе "Србија центар – Срце" изнео је критике на рачун власти по питању третирања Војске Србије, тврдећи да војне надокнаде нису повећане у последњих 14 година.

"Законом о Војсци прописано да основица за обрачун плате војног лица не може бити мања од 75 одсто просечне плате у Србији, тако да је у јуну требало да буде 81.803 динара. Тренутна основица плате војних лица је 55.758 динара. Зашто се не ради по закону", упитао је Бошковић.

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић је, одговарајући на наводе Бошковића да се власт, како је рекао, "игра са интелигенцијом својих бирача, што није тешко", истакла да је он први посланик који је успео да из посланичке клупе увреди 2,3 милиона грађана.

"Ви сте први народни посланик који је успео да са места народног посланика увреди 2,3 милиона грађана", рекла је Брнабић.

Посланица Биљана Ђорђевић из "Зелено левог фронта – Не давимо Београд" говорила је о постављању в.д. директора у школама, тврдећи да су неадекватни и упитала министра просвете колико је директора постављено ван колектива.