ММФ и Светска банка о изазовима у глобалној економији – где је ту Србија

Износи јавног дуга свих земаља на свету наредне године премашиће износ светског друштвеног производа. То је бројка која најбоље показује у колико је тешкој ситуацији светска економија.

Као и сви делови света, тако се и српска економија нашла на удару геополитичких превирања - од рата у Украјини који је пред собом срушио енергетску безбедност, америчке тарифе које дижу баријере на границама, али и санкције НИС-у.

Где је пут за превазилажење тих препрека, у Вашингтону су министар финансија и гувернер Народне банке разговарали са представницима ММФ-а, потпредседником, директором за Европу и шефицом мисије за Србију.

"То је ситуација из које и ове велике економије тренутно немају излаз и упркос томе наша земља се добро држи. То је моја порука за грађане - и даље растемо, економија ће расти мање због блокадера и блокада, неће бити испод 2,3 одсто, при чему смо сачували макроекономску стабилност. Нама је данас удео јавног дуга у БДП-у 43 одсто, просек еврозоне 88, 89 - светски просек ће бити сто одсто за пар година, тако да је са те стране доста боља ситуација него у другим земљама. Рекордна нам је ниска незапосленост, висока запосленост, имамо рекордне девизне резерве, резерве злата, имамо скоро четири милијарде евра у кешу. Са те стране имамо довољно бафера и то је била моја порука челницима ММФ-а", рекао је Синиша Мали.

Високе америчке царине изненадиле многе земље

Као један од највећих удара на економије, многи виде увођење америчких тарифа, посебно високе проценте, које су представнике финансијских институција многих земаља изненадиле.

"Ми смо спремни за наставак разговора са америчком администрацијом. Сваки пут када неко одједном изађе са предлогом баријера и препрека за трговину, то вам уништава све планове, онемогућава да развијате идеје. То је био шок за цео свет, зато имате и смањење стопе раста. Сигуран сам да ћемо са америчком администрацијом направити тај трговински споразум, то ће зависити и од њих. Имаћемо састанак у наредним данима и са нашим председником и на крају крајева отворимо другу рунду разговора. Свака земља има неке своје привредне гране које штити, неке своје жеље. Ми ћемо се борити колико можемо. За разлику од свих земаља које говоре о затварању тржишта, ми хоћемо да се тржиште отвара. Ми смо прошле године склопили уговор о слободној трговини с Кином, па са Египтом, Емиратима, преговарамо са Јужном Корејом", навео је Мали.

Како се Србија припремала за кризе

Као један од одговора на највеће глобалне изазове за националне економије који се могао чути на годишњем заседању ММФ-а и Светске банке јесте и стварање такозваних бафера или резерви. Србија, на том плану, објашњава гувернер Народне банке, ради готово деценију уназад.

"Што се Србија благовремено припремала за кризе, спремајући девизне резерве које сада износе близу 30 милијарди евра, златне резерве које достижу 19 процената од укупних резерви, преко 51 тоне. Имамо стабилност у фискалном делу, радимо то све координисано под надзором или у договору са ММФ-ом са којима имамо 'PCI' аранжман који се зове координација монетарне и фискалне политике и поносни смо што ни једну примедбу не можемо да добијемо од највишег руководства јер су мере које предузимамо добро одмерене. Не предузимамо их на кратак рок, желимо да Србија буде повољно место за улагање, и она то јесте, јер Србија брине о својим грађанима, желећи да им таквим баферима обезбеди животни стандард у којем њихова држава за њих чини оно што је највише могуће", рекла је Јоргованка Табаковић.

Сутра министра финансија очекују састанци са представницима три најважније агенције за кредитни рејтинг - Стандард eнд Пурс, Фич и Мудис. Прошле године Србија је као једина земља Западног Балкана, али и једина која није пуноправна чланица ЕУ, добила инвестициони рејтинг БББ-, који је од једне и почетком октобра потврђен. Након тога министар финансија о српској економији и изазовима разговараће и са потпредседником СБ за Европу и Азију.