Таковска 10: Врело лето најавило варљиву политичку јесен – када ће бити избори

Каква политичка јесен чека Србију, има ли битнијих померања у бирачком телу, да ли се власт консолидовала и преузела иницијативу, где се данас налази опозиција, а где студентски покрет – нека су од питања о којима су у емисији Таковска 10 говорили политиколог и професор ФПН-а у пензији Зоран Стојиљковић, Бојан Клачар, извршни директор ЦеСИД-а и Владимир Пејић, директор агенције "Фактор Плус".

Стојиљковић: Појава новог политичког актера

Стојиљковић је рекао да су ово најбројнији и најмасовнији, и најдуготрајнији протести у претходних неколико деценија.

"Имали смо практично нешто што је појава новог политичког актера који ужива велико поверење", указао је Стојиљковић и истакао да се улази у неку врсту перипетије или преокрета када студенти излазе са захтевом за расписивање ванредних избора.

Клачар: Велики број догађаја премештен на улице

На питање да ли је лето било политички живо извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар рекао је да је одговор и "да и не" и подсетио је да је било интензивно лето и 2020. године, за време короне, затим било је бурно и 2023. када смо имали трагедију у Рибникару, а и прошло лето је било бурно због литијума.

"Велики број догађаја измештен је из институција и премештен на улице", истакао је Клачар.

Извршни директор ЦеСИД-а каже да је септембар прошао мирније него што се очекивало, јер су студенти у јеку испитних рокова.

Пејић: Више је било живо на улицама, него што је било вруће политичко лето

Владимир Пејић, директор агенције Фактор плус рекао је да није било политички интензивно лето, већ је више било интензивно на улици.

Многи догађаји су измештени из институција, било је специфично лето, додаје директор агенције Фактор плус. "Протести дуго трају, имали смо и трагедију у Рибникару. Имамо покрет који има своје обрисе, мислим на студентску листу“, рекао је Пејић.

"Власт расписује изборе само кад је сигурна да ће их добити"

Стојиљковић сматра да је овде основни проблем што "практично имамо власт која расписује изборе само кад је сигурна да ће их добити".

Према његовој оцени, сада нема те врсте сигурности, док су практично велике промене на сцени.

"Шта значи изјава председнице скупштине"

"Једноставно, ви имате једну ситуацију у којој је по својој природи режим који је на власти већ 13 година, сваки и овај наравно у том оквиру, превише развије те клијентелистичке мреже, шеме, коруптивне праксе, испразни политички живот. Овде институције не функционишу, овде уставне адресе власти нису реалне", сматра Стојиљковић.

Шта практично значи Скупштина и њена председница која, наводи Стојиљковић, изјави да се код пада надстрешнице ради о диверзији.

"Свака нормална земља би имала праксу да је тужилаштво одмах позове да каже какве доказе има за ту праксу, која је потпуно другачије интерпретира ово. И ми овде морамо имати неку врсту притиска да се из ове ситуације у којој је власт, за добре делове грађана нелегитимна, избалансира. Са овом врстом драматичног дехуманизовања друге стране, ословљавања са згубидани и шта год, мора да стане, овде прича о политичким убиствима и таквим сценаријама која се продукује, исто мора да стане, да ви уђете у неку врсту дијалога", сматра Стојиљковић.

Да ли нас чека врела јесен или врела зима

Према Клачаревом мишљењу, могуће је да ће се интензитет политичких догађаја померити на рану зиму, почетак новембар што ће се поклопити са годишњицом пада надстрешнице у Новом Саду.

Говорећи о рејтинзима, наводи да су сви истраживачи скептични, а разлог није тај што немају алате, већ је разлог што не може да се предвиди како ће изгледати гласачки листић.

"Не знамо ко је на студентској листи, не знамо шта ће бити са опозиционом листи, а и са Покретом за народ и државу", каже Клачар.

Додао је да се чека да се политичка сцена разјасни и да се онда на основу тога може гледати рејтинг.

Консолидација власти

Клачар је рекао да је власт консолидованија сада него почетком године.

Како је рекао, према истраживањима власт се налази у захвалнијој позицији него што је била од новембра до марта када се налазила у дефанзивном положају.

"Студентски блок није довољно јак да преокрене ситуацију у своју корист. Не можемо да их зовемо слабим, али не могу да преокрену процес. Зато се налазимо у позицији да чекамо грешку једног или другог блока", каже Клачар.

Нагласио је да у истраживањима имамо недвојбено јасну ствар, а то је висок проценат људи који желе изборе и знају за кога ће гласати.

"Постоји простор и људи који ће доности одлуку у кампањи, али тај проценат није велики и тај део људи је компликован за истраживаче да их ухватимо", каже директор Цесида.

"Опозиција има два пута"

Када је реч о парламентарној опозицији, Клачар сматра да је последица тога што је опозиција ту где јесте – поларизација.

Како је рекао, поларизација је увек стратешки циљ. Напоменуо је да опозиција има два пута - први је пут да се приклоне студентској листи или да направе програме и да се консолидују да преживе.

Сматра да планови опозиције на следећим изборима не могу бити велики, али да они који прођу цензус могу рачунати на извеснију будућност.

"Опозиција је доста лутала"

Говорећи о опозицији, Пејић каже да су се међусобно оптуживали да сарађују с влашћу. Опозиција је доста лутала, додаје Пејић.

"Пустили су да их река носи, морају да имају свој став по бројним питањима, да буду политички храбри, да изнесу став кад дођу у медије о протестима, штрајку у школама, о НАТО-у, Русији“, подвукао је Пејић.

"Конфузија ко припада студентској листи"

Пејић каже да је истраживања тешко радити, када се постављају питања "морамо да имамо јасно назначене политичке актере за које се опредељују грађани".

"Не знамо особу која представља студентску листу. Имао конфузију ко све припада студентској листи", рекао је Пејић, напомињући да не треба потцењивати јавно мњење.

На другој страни, која је хетерогена и против власти, имамо широку лепезу људи који су екстремније оријентисани па све до либерала, док су присталице владајуће странке хомогени, рекао је Пејић.

“Имамо један број људи који су негде између, опозиција је слаба али има инфраструктуру, имамо апстиненте, сви рачунају на њих. Имамо 25 одсто оних који се неће појавити на изборима. Победу на изборима не одређује степен мржње или љубави према неком“, каже директор агенције Фактор плуса.

Такође је навео да је студентски покрет био јачи у јануару него што је данас.

"Студентска листа треба да се легитимише политички"

Пејић истиче да студентска листа треба да се легитимише политички, од назова, лидера и циљева који имају.

Навео је пример аутомобила - неко хоће да нови аутомобил буде бољи од постојећег - власт ради ствари по устаљеној пракси, фаворизује неке своје потезе, прави акције.

"Пракса Вучића и СНС-а кад се заврше једни избори почиње кампања за друге изборе. Када крену у нову кампању имају идеју шта да раде, чак и у мирнијим условима него што су сада. Мало су се опустили претходних година због слабе позиције опозиције. Сад су увернији у победу него пролетос. Много више су осетили потребу да се ангажују, промене у државним и партијским структурама“, напомиње Пејић.

Њихова карактеристика је, наводи даље Пејић, да се држи одређена тензичност и министри никад нису сигурни да ли ће остати на позицији.

Улога СПС-а у наредном периоду

Пејић је, говорећи о позицији Социјалистичке партије Србије, оцењује да је значајан фактор коју не потцењује ни СНС ни они који су против власти.

“Код социјалиста постоји флуктуација у оба смера и имају могућност да поврате своје гласаче које изгубе“, каже Пејић.

Страни фактор и Србија

Клачар истиче да је спољни фактор значајан за Србију, али не у смислу како се мисли да они доводе на власт неке људе.

"Спољни фактор је важан из два разлога, јер је Србија важна земља на Западном Балкану, и не може бити празан простор ако се један важан фактор повуче, други ће да попуни", рекао је Клачар.

Додао је да је Србија дубоко премрежена и зависна од ЕУ да то нико не може да игнорише.

Пејић каже да страни утицај постоји, али да то није Песма Евровизије у смислу ко ће нам колико доделити поена, већ у оквиру блокова имамо различите делове који на различите начине врше утицаје.

Деловање делова међународне заједнице је снажно, закључио је Пејић.

Када ће бити избори

На питање када очекује изборе, Клачар каже да су реални избори крајем следеће године, али све потезе које владајућа коалиција вуче указују да не затварају врата да ти избори могу бити и раније.

Стојиљковић указује на оно што се може десити кад се истроше економски ефекти да је изборе реалније очекивати на пролеће следеће године.

"Мислим да би свако друго пролонгирање у оваквој напетости и поларизацији имало несагледиве последице“, каже Стојиљковић.

Пејић не мисли да ће избори бити пре краја 2026. године. "Склон сам мишљењу да ће бити почетком 2027. године“, рекао је Пејић.