Алексић: Козметичке промене; Јованов: Осмислите неку политику
Посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић рекао је да се у извештају ОДИХР-а после избора у децембру 2023. године налазе 25 препорука како би се у Србији отклонили недостаци везани за изборни процес и изнео тврдњу да власт испуњава само пет препорука и да је реч о, како је навео, "козметичким променама".
Говорећи о предстојећим изборима, Алексић је рекао да ће на изборе у Србији изаћи и опозиција и студенти у блокади, какви год буду били изборни услови и оценио да ће они победити.
Алексићу је одговорио шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов, који је истакао да је резултат на претходних 15 локалних избора био 15:0 у корист власти, да ни на једним опозиција није победила и поручио опозицији да се уозбиље и да осмисле неку политику.
Одговарајући на оптужбе посланика опозиције о наводној корумпираности власти, посланик СНС-а Угљеша Мрдић је рекао да о криминалу и корупцији говоре "они који су спроводили криминал и корупцију из бившег режима до 2012. године у Србији, до 2014. године у Београду и до 2016. године у АП Војводини".
"Пошто нису више покрајински секретари, градоначелници и министри, сада су нервозни зато што им треба још новца, још им треба новца од грађана и зато гледају да дођу на власт не би ли и даље наставили са оном њиховом политиком, политиком бившег режима, да они живе добро на штету грађана", рекао је Мрдић.
Посланик СНС-а и предлагач закона Мирослав Петрашиновић је одбацио тврдње опозиционих посланика да ће изменама изборних закона РИК моћи да дискриминише било кога ко није предложен од стране посланичке групе СНС-а или од подносиоца листе СНС-а када је обука посматрача у питању.
"Буквално сва лица, без обзира на њихова политичка уверења и ставове, имаће право да прођу обуку. Уколико успешно прођу обуку, да добију потврду и на тај начин партиципирати како у градским и општинским изборним комисијама, тако и у бирачким одборима", рекао је Петрашиновић.
Он је додао да посланици опозиције две године говоре да треба да се прихвате све препоруке ОДИХР-а и да се имплементирају, а онда када власт реши да то имплементира, говоре да не треба да се прихвате препоруке.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Извештај Сање Живковић (12.00)
Тепић: Глуме реформе, а праве систем за манипулацију
Посланица Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић оценила је да предложени закони "нису изборни, већ изигравање закона за очување на власти картела браће Вучић, који зна да без манипулације, без притисака, злоупотребе институција, пропаганде и изборне крађе не може више да победи“.
"Сада би картел браће Вучић да искористи препоруке ОДИХР-а као димну завесу за легализацију својих досадашњих нелегалности. Као и увек, код Вучића форма је квазиевропска, а суштина мафијашка. Формално глуме реформе, а суштински праве нови систем само са софистициранијим инструментима за манипулације на изборима", рекла је Тепићева.
Тепићева је рекла да ССП неће гласати за ове "изврнуте и манипулативне законе", јер ти закони нису оно што је ОДИХР тражио.
Шеф посланичке групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Миленко Јованов рекао је да предлог посланика СНС-а Мирослава Петрашиновића управо оно што ОДИХР тражи.
"ОДИХР то тражи јер сте ви ишли около и кукали и плакали", рекао је Јованов, обраћајући се Тепићевој.
(Фонет)
Опширније
Краће
Полемика и о мањинским листама
Посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Ковач одговорила је Стефану Јањићу поводом изјаве да и група грађана може да оснује мањинску листу. Истакла је да је став те странке да је у Србији начин заступања националних мањина добар, али и да треба размишљати о томе зашто је много странака регистровано као странка националне мањине и да ли је реч о злоупотребама. Додала је да је у прошлости било више таквих злоупотреба.
Ковач је истакла да СВМ препоруке ОДИХР-а сматра значајним и додала и да ће увек указивати на то уколико се неке странке понашају тако да желе да на лакши начин дођу до мандата.
Посланик СНС-а и предлагач закона Мирослав Петрашиновић је, одговарајући на Јањићеве критике измене закона које се тичу мањинских листа, одговорио да уколико је у питању група грађана која жели да стекне статус мањинске листе, у називу листе мора да стоји интерес које националне мањине заступа та група грађана.
"То је била једна од препорука ОДИХР-а на коју су они инсистирали. Ми испрва нисмо били за то, да не би дошло до злоупотреба. На крају смо их ипак прихватили, али са напоменом, односно са децидирано стављено кроз одредбу закона, да у називу те листе коју представља група грађана мора да стоји интерес које националне мањине заступа та група грађана", рекао је Петрашиновић.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Стефан Јањић и Брнабићева о одредби да један бирач може да подржи више листа
Посланик посланичке групе Србија центра Стефан Јањић навео је да је Мирослав Петрашиновић 2021. године имао једну објаву на свом Фејсбук налогу "једна странка, једна земља, један председник", што је био мото нацистичке странке". Он је рекао да "има сличности између СНС и нацистичке странке".
Јањић је рекао да су од свих ОДИХР препорука изабране оне које највише омогућавају манипулацију СНС-a. Он је као пример навео одредбу да један бирач може да подржи више листа.
"Онда су се сетили да мањинску листу може да оснује и група грађана. Како ћемо знати да група грађана заступа мањинске интересе?", упитао је он.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је навела да је у тренутку када је Јањић рекао да "има сличности између СНС-а и нацистичке странке мува слетела на њега и рекла све што свако нормалан мисли".
Она је рекла да је и СНС био против тога да једна особа може да подржи више листа, али је та препорука ОДИХР-а морала да се спроведе.
"Хоћете да спроводимо препоруке ОДИХР-а или нећете – или неке хоћете, а неке нећете?", упитала је Брнабић опозицију.
На Јањићеву тврдњу да изменама закона нису у обзир узете препоруке које се тичу притиска на бираче, Брнабић је одговорила да је власт питала ОДИХР како да примени ову препоруку.
"Они су рекли 'да вам искрено кажемо, не знамо ни ми, зато што не постоји доказ о притиску на бираче. Постоји само наратив. Нисмо видели ниједан једини доказ, нико није показао ниједну једину особу, те смо морали да ставимо у извештај, али притисак на бираче нисмо видели у Србији'", навела је Брнабићева.
(Фонет, Танјуг)
Фото: Народна скупштина РС/Пеђа Вучковић
Опширније
Краће
Посланици Скупштине Србије наставили расправу
Посланици Скупштине Србије наставили су нешто после 10.00 часова расправу о сету изборних закона које је у скупштинску процедуру упутио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић.
Седници присуствује 128 народних посланика.
На седници, која је почела јуче, посланици су најпре утврдили дневни ред у који су, поред измена сета изборних закона, уврштене још две тачке.
Током расправе о предлозима за проширење дневног реда прихваћено је да се у њега уврсти Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама, као и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.
Посланици обједињено расправљају о сету изборних закона чије измене је предложио посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић. Он је у парламенту образложио измене изборних закона.
Пред посланицима су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.
О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.
Шта се мења изменама закона
Говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, Петрашиновић је истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.
Петрашиновић је истакао да је једна од препорука ОДИХР-а била да се ради на томе да се уведе стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора.
"У складу са тим, решење које сада предвиђа измене и допуне Закона о избору народних посланика предвиђа стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора, како оне у сталном саставу, тако и оне у проширеном саставу", рекао је Петрашиновић.
Како је навео, обуку ће организовати РИК који као орган за спровођење избора има обавезу да у року од три месеца од ступања закона на снагу, пропише начин како ће се изводити обука и како ће обука бити организована.
Додао је да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити три године.
"Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту", рекао је Петрашиновић.
Потпис подршке за више изборних листа
Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа.
Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.
Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.
Измене и за мањинске листе
Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.
Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.
Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.
Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.
Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.
О локалним изборима
Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.
Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.
Измене које се тичу Уставног суда
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три.
Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.
Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.
Коментари