Одаловић и Линта: Хрватска крије истину о "Олуји", прогнани Срби и даље се боре за своја права

Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је за РТС да међународна заједница ћутањем учествује у озбиљној "прљавој игри" када Хрватска не жели да размени информације о акцији "Олуја", како се не би сазнале размере злочина који се десио пре три деценије.

"Срби, од којих је највећи број имао више од 60 година, страдали су само зато што су били на својим огњиштима", поручује Одаловић.

Сматра да Хрватска слави "Олују", злочин ког би требало да се стиди, јер је протерала више од 200.000 Срба са својих огњишта, преко 2.000 људи је у погрому убијено, док се 580 води као нестало, а за десетине њих се и даље не зна шта се догодило.

"Хрватска треба да се стиди јер је више од 60 одсто жртава било старије од 60 година, а највећи део убијених су старци и старице. Када преузимамо тела и видимо годишта – како можете то повезати са акцијом и победом, када сте убијали и киднаповали људе? Били су криви само зато што су били на свом огњишту", указује Одаловић.

Додаје, такође, да је од више од 1.200 тела из акције "Олуја", 750 идентификовано, а више од 450 тела Срба остало неидентификовано, јер Хрватској одговара да тако остане, као и да се не врше ексхумације – да се не би потврдиле размере злочина.

Оркестрирана кампања

Према његовим речима, то је 'озбиљна прљава игра' међународне заједнице, која је у свим мисијама била званично присутна, али своју улогу није остварила

"И данас имамо оркестрирану кампању против Републике Српске. Зашто се Милорад Додик оптужује? Зато што наводно није поштовао одлуке некога ко више није у мандату", наводи Одаловић.

Одаловић истиче да постоји оркестрирана кампања међународне заједнице, у којој се Хрватској дозвољава да некажњено слави "Олују", Приштини да хапси људе, као и да се спроводе одлуке донете против Додика.

"Како је могуће да је два милиона Срба, само у два погрома, укључујући и 'Бљесак', протерано са својих огњишта, а да то нико није покушао да спречи? То је кампања која дуго траје. То не раде само Албанци на КиМ, муслимани у БиХ, Хрвати у Хрватској – то раде разни ‘Шмитови’", каже Одаловић.

Истиче и да Загреб од Београда тражи информације, иако се тела, гробнице, мртвачнице, архиве и истражни органи налазе у Хрватској, где су се и десили злочини.

"Немамо проблем да поделимо информације, али то не може да буде једносмерно – то би требало да буде размена и заједнички рад, у складу са споразумом. Пет година нисмо позвани да будемо на локацијама, јер је промењена политика, однос и за њих то више није тема, посебно откад су ушли у ЕУ. Ратни злочини не застаревају, али не постоји спремност", закључује Вељко Одаловић.

Миодраг Линта: "Олуја" за прогнане Србе из Хрватске још траје

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, у разговору за РТС, изјавио је да у Хрватској не постоји стварна политичка воља да се реши питање несталих и страдалих Срба. Он истиче да би признавање страдања Срба угрозило основни наратив о "домовинском рату" који Хрватска наставља да одржава, према којем су Срби представљени као агресори.

Како је Линта објаснио, признавање страдања Срба довело би у питање мит о "обрамбеном рату", који је у Хрватској широко прихваћен, где се Хрватска представља као жртва агресије, а Србија, ЈНА и крајишки Срби као агресори и злочинци. Он је нагласио да би то довело у питање темеље хрватске државе, јер би се рушио лажни мит који оправдава ратне поступке те државе.

"Кључни разлог је чињеница да би тиме био доведен у питање темељ хрватске државе, а то је лажни мит о 'домовинском рату' према којем су тобоже Србија, ЈНА и крајишки Срби агресори и злочиначка страна, а Хрватска је тобоже била жртва велике српске агресије и овде је некакав 'обрамбени рат'", рекао је Линта.

"Олуја" и даље траје за прогнане Србе

Истиче да за многе прогнане Србе из Хрватске "Олуја" још траје. Према његовим речима, највећа бол за избегле Србе је то што нису сазнали истину о судбини својих најмилијих.

Линта је такође указао на чињеницу да је Хрватска од завршетка рата водила политику етничког чишћења и отимања српске имовине.

"Отета станарска права, пољопривредно шумско земљиште, неизмирене пензије и накнаде штете за уништену имовину, све су то кључна питања која морају бити решена", рекао је Линта.

Он је нагласио да је Бечки споразум о сукцесији и његов анекс Г, који гарантује поврат приватне имовине, кључан за решавање ових питања. Такође, сматра да би Србија требало да оснује државну институцију која би пружала правну помоћ прогнаним Србима у остваривању имовинских права, нарочито у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Линта је подсетио на тешке услове живота многих прогнаних Срба, који се суочавају са проблемима у интеграцији, те позвао власти Републике Србије да донесу одговарајуће одлуке које ће омогућити тим породицама да постану власници својих станова и да коначно реше питање имовине.

Позив Србији да се бори за истину

Он је позвао Србију да настави да се залаже у међународној заједници за истину о страдању српског народа, те да покрене иницијативу за оснивање Меморијалног центра српских жртава и подизање споменика свим страдалим Србима од 1990. до 2000. године.

Помен жртвама "Олује" одржаће се данас у 11.00 у Цркви Светог Марка у Београду, као и у другим местима широм Србије, где ће грађани, институције и удружења положити венце и запалити свеће у знак сећања на страдале.