Софронијевић: Деоница од Паковраћа до Пожеге безбедна, ширење панике кривично дело, сви инжењери потписали записнике

Нова деоница ауто-пута Е-763 "Милош Велики" од Паковраћа до Пожеге, у дужини од 19,56 километара, јуче је отворена. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Дамњановић Софронијевић тврди да је "све спремно за коришћење новог ауто-пута".

Наглашава да је изградња ауто-пута била јако захтевна због геологије и компликованог терена.

"Ради се о путу који пролази кроз брдско-планинске пределе са врло проблематичном геологијом, геотехником и осталим компликацијама", каже Дамњановић Софронијевићева.

Министарка објашњава да једну трећину целе деонице чине мостови и тунели.

"На овој релативно краткој деоници је 35 мостова, осам надвожњака, три саобраћајне петље и два тренутно најдужа тунела у Србији – Муњино брдо и Лаз", објашњава ресорна министарка.

Као најзахтевнији део посла истиче рад на тунелу Муњино брдо, али напомиње и да су у том рејону коришћени најбољи материјали.

"Пробијање тунела Муњино брдо било је најзахтевније због проблема везаних за геологију, али и појаву подземних вода, јер се радило у распаднутој или распадној стенској маси", истиче Дамњановић Софронијевићева.

Вредност пројекта је, како наглашава, 675 милиона долара.

"Коришћење ауто-пута потпуно безбедно"

Потпуно је сигурна и комплетна деоница, сматра ресорна министарка поводом тврдњи дела јавности о небезбедности трасе.

"Такве тврдње долазе од људи који нису имали увид у техничку документацију, нити знају шта пише у уредби, шта пише у правилнику и шта пише у закону", каже Дамњановић Софронијевићева.

Студенти у блокади Грађевинског факултета тврде да инжењери и из извођачког тима и из надзорног тима нису хтели да потпишу записник о извршеним радовима.

Кажу и да аутоматски систем за праћење безбедносних параметара у једној цеви тунела Муњино брдо није у функцији и да ће због тога на почетку и на крају тунела непрекидно бити стациониране ватрогасне екипе, саобраћајна полиција и хитна помоћ. Тврде и да су у тунелу Лаз "некомплетни одводни канали".

Министарка одговара да те тврдње нису тачне. Наглашава да по Закону о планирању изградње постоји пробни рад и да се користи да би се извршила додатна испитивања у посебним условима.

На замерку о ручном управљању у тунелима каже да се консултовала и са инжењерима.

"Ручни режим управљања, који ће бити на снази од данас у 12, идентичан је са аутоматским управљањем", истиче министарка. 

Напомиње да је сва индивидуална опрема исправна, постављена и функционална и да недостају само неке функционалне пробе система.

"Практично је само у тих 90 дана потребно завршити још неки временски циклус испитивања", наглашава Дамњановић Софронијевићева.

Понавља да је коришћење ауто-пута потпуно безбедно и да не би био отворен да није тако.

"Инжењери потписали све записнике"

На информације да инжењери нису хтели да потпишу све записнике, одговара да оне нису тачне и да су "сви инжењери потписали све записнике".

"Инжењери нису одбили, нарочито не из разлога који се наводе да шипови нису безбедни и тако даље. Никада није било одбијање инжењера и мислим да их је било више од 55. Сви су они потписали. Сви инжењери који су радили на пројекту, по светским стандардима пројекта, потписали су све оно што је уредбом прописано", истакла је министарка.

Истиче да постоји уредна документација и да су заведена мишљења вештака у вези са радом на ауто-путу, а да они који износе информације, које оцењује као нетачне, никада нису тражили такву документацију и информације. 

Наглашава да након несреће на железничкој станици у Новом Саду, која се догодила 1. новембра 2024. године, ниједан инжењер не би ризиковао своју лиценцу за нешто што није безбедно.

"Уредба садржи осам таксативно наведених услова који морају бити испуњени од почетка до краја", каже министарка, уз објашњење да без тога Комисија за технички преглед објекта не би предложила да се деоница ауто-пута отвори.

У вези са клизиштима каже да "нема опасности и да су на целој деоници евидентирана 23 клизишта".

"Сва клизишта су санирана кроз извођење радова", истиче министарка. 

Најизразитије и највеће клизиште је косина К-22, која се налази по изласку из тунела Муњино брдо, објашњава министарка.

"Ту су предузете врло значајне мере санације у циљу стабилизације, дужине 500 метара", објашњава министарка.

Истиче да је наложено да се врши стални мониторинг и да се у случају већих померања, изван стандарда, предузму мере за спречавање.

"Није било значајних померања тла у последња два месеца – 0,1 милиметар или 0,2 милиметра. Дакле не рачунамо да су то значајна у смислу стандарда померања тла", рекла је Софронијевић.

Пруга Београд–Суботица

У вези са употребним дозволама за пругу Београд–Суботица, министарка подсећа да је инвеститор Инфраструктура железнице Србије и да су предали последњи документ.

"Исходована је измена локацијских услова јер смо имали неко неслагање за једну парцелу када је железничка пруга у питању", каже министарка.

Истиче да је пре пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду постојао већ комплетан преглед целе деонице и да су остале још неке накнадне провере.

"Прво ће бити пуштен теретни саобраћај, а путнички тек иза тога, зато што знате да имамо проблема са станичним зградама, а путнички саобраћај је уско везан са коришћењем станичних зграда", каже Дамњановић Софронијевићева.

Наглашава да ће све станичне зграде за које постоји решење да се накнадно провери статика бити прегледане, а када буду сигурне и безбедне за коришћење, тада ће кренути и путнички саобраћај.