Никад мања разлика између оних који су за и против уласка Србије у Европску унију

Проценат испитаника који виде корист од чланства Србије у ЕУ је за 11 процентних поена већи од процента оних који сматрају да би јој чланство донело штету.

Када је у питању лична корист од чланства Србије у Унији, већина од 53 одсто грађана је не види и немају осећај да би такав корак значајно поправио квалитет њихових живота.

"Осим тога, 79 одсто грађана сматра да се Србија према ЕУ креће 'веома споро и споро', па не чуди и да је скоро половина учесника у истраживању (47 процената) уверена да Србија никада неће ни постати њен део", наводи се у истраживању Цесида.

Истиче да грађани као кључни разлог зашто Србија може да буде прескочена у процесу ЕУ интеграција наводе статус Косова и Метохије, па тако 36 одсто испитаника мисли је то за Србију кључна препрека.

"Да је кључна препрека даљим интеграцијама владавина права и стање демократије мисли 27 одсто испитаних, док неувођење санкција Русији, као разлог, наводи 21 проценат испитаника. Грађани су свесни да је ЕУ у претходних 25 година била без премца највећи донатор Србије. У будућности очекују да се помоћ ЕУ усмери на три области – здравство, економију и владавину права", наглашава се у саопштењу. 

Када је реч о односу према ЕУ у контексту пројекта "Јадар", за највећи проценат испитаника (око 64 одсто), подршка Европске комисије развоју сектора критичних сировина и минерала у Србији, укључујући и експлоатацију литијума погоршава мишљење о ЕУ.

"Када се говори о студентским протестима, став 36 одсто грађана је да ЕУ треба јавно да осуди власт и недвосмислено подржи студенте док већина грађана (њих 60 одсто) сматра да је исправан пут да се подржи право на протесте, али без осуде власти и мешања у унутрашње ствари Србије", закључује се у саопштењу.

Наводи се да је "досадашње понашање ЕУ поводом студентских протеста значајно или донекле погоршало мишљење о ЕУ". 

"И то каже укупно 60 процената грађана. Њихова структура говори да тренутна позиција ЕУ о протестима погоршава мишљење и код групе која подржава студенте и код групе која их не подржава,  јер су за прве реакције ЕУ сувише благе, а за друге критичне или на неки други начин неприхватљиве", закључује се у истраживању Цесида. 

Испитивање јавног мњења је реализовано током априла 2025. године, на национално репрезентативном узорку од 1.000 пунолетних испитаника у склопу пројекта "Разумети кризе, оснажити отпорност: Ка последњој станици ЕУ интеграција".