Србија и ЕУ – зашто нас нема у пројекцијама за пријем до 2029.

Током недавне посете Београду, Марта Кос позвала је Србију да спроведе реформе потребне за отварање преговарачког кластера 3. Реч је о мерама на које се Београд обавезао још у новембру прошле године у неформалном папиру достављеном земљама чланицама ЕУ.

У том документу Србија је још за крај прошле године најавила усвајање три медијска закона, рад на закону о бирачком списку, као и именовање нових чланова Регулаторног тела за електронске медије.

Документ је требало да покаже посвећеност Србије реформама и допринесе одлуци о отварању кластера 3 у децембру 2024, али до тога није дошло.

Следећи најављени рок за отварање кластера био је крај јануара или почетак фебруара, али најављене реформе нису спроведене ни у том периоду. У међувремену, вишемесечни студентски и грађански протести постали су незаобилазни фактор у односима Београда и Брисела.

Уочи посете Београду, Марта Кос је изјавила да је "присталица демонстраната", наводећи да они захтевају исто што и Европска комисија.

"У преговорима са Србијом захтевамо владавину права, борбу против корупције, јавне набавке, медијско законодавство, изборно законодавство. Без тога, Србија неће моћи да напредује ка ЕУ", рекла је Кос.

Дипломатски извори наводе да су протести утицали и на оптику земаља чланица према отварању кластера 3, јер многе сматрају да би таква одлука у јеку друштвене и политичке кризе послала погрешну поруку.

Усклађивање спољне политике са ЕУ

Однос према Русији је друга кључна тема, која је додатно  добила на значају након најављеног учешћа председника Србије Александра Вучића на прослави Дана победе 9. маја у Москви, али и ангажовања руске безбедносне службе ФСБ за извештај о употреби звучног оружја на демонстрацијама у Београду.

Према дипломатским изворима, овакви догађаји, а посебно могућа посета Москви, за већи број земаља су црвена линија, после које разговор о кластеру 3 постаје практично немогућ.

Шведска министарка за Европу Џесика Розенкранц саопштила је да би одлазак у Москву 9. маја, уместо прославе Дана Европе, био "корак у погрешном правцу".

Навела је да би прихватање актуелног "руског пропагандог наратива" било виђено као кршење вредности ЕУ и и стратешког правца земље.

"На српском руководству је да покаже да ли је озбиљно у вези са приступањем ЕУ", саопштила је министарка, која је недавно посетила Београд.

Дејвид Макалистер, председавајући одбора за спољну политику Европског парламента, није желео да коментарише могуће последице Вучићеве посете Москви, али каже да је Влада Србије свесна потребе да усклади спољну политику са ЕУ.

"Руска Федерација, а посебно председник Путин, одговорни су за насилну, бруталну и илегалну ратну агресију против Украјине која траје већ више од три године. Десетине хиљада невиних људи је убијено. Украјина је толико пропатила. Сви који имају посла с господином Путином требало би да буду свесни тога", изјавио је Макалистер.

Европска комисија се већ три године држи своје оцене да је кластер 3 "Конкуренција и инклузивни раст" технички спреман за отварање. Међутим, оптимизам комисије о његовом скором отварању сада је замењен много уздржанијим ставом.

"Убеђен сам да ће кластер 3 бити отворен врло ускоро", изјавио је у децембру прошле године директор за проширење у Европској комисији Герт Јан Копман.

Крајем јануара, током посете Београду, Копман је оценио да Србија бележи "стабилни напредак у кључним реформама".

Три месеца касније, пред долазак у Београд, комесарка Марта Кос је изјавила је да испуњавање обавеза последњих месеци "није било добро". Навела је да "речи више нису довољне", већ да Србија терба да испуни обећања.

"Моја посета је део напора да се Србија врати на европски пут", рекла је Кос.

Одлагање уплате предвиђене Планом раста 

Извори у Бриселу наводе да је Европска комисија одложила уплату прве транше од 111 милиона евра из Плана раста ЕУ, најављене за почетак априла. Реч је о предфинансирању од седам одсто укупног износа, које се уплаћује аутоматски на почетку примене плана. Извори оцењују да за уплату нема процедуралних препрека, већ да се одлагање може видети као покушај утицаја на Србију да повуче очекиване реформске и спољнополитичке потезе.

Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност сматра да Брисел у последње време много јасније артикулише своје захтеве у односу на Београд, кад је реч о стању медија, изборном законодавству или спољној политици. Каже да тек треба видети хоће ли то довести до значајнијег утицаја на догађаје у Србији.

"Јасно је да се у Бриселу, а и у земљама чланицама, у последње време формира став да ствари не могу да напредују даље ни на техничком нивоу, све док неки политички сигнали не дођу из Србије.То се односи на отварање трећег кластера, као и на примену Реформске агенде из Плана раста и друге понуде попут чланства у СЕПА", каже Ћеримагић.

Албанија убрзно отвара кластере, Србија у заостаку 

Званичници Србије више пута су истакли очекивање да ће кластер три бити отворен до краја пољског председавања ЕУ 30. јуна, као и да би до краја године могао да буде отворен и кластер 2, који се односи на унутрашње тржиште.

Представници ЕУ се не изјашњавају о тим амбицијама. Уместо тога, позицију предводника у процесу је, уз Црну Гору, од Србије преузела Албанија, која је од октобра прошле године, за свега шест месеци отворила три преговарачка кластера и укупно 19 преговарачких поглавља. Поређења ради, Србија је за десет година преговора отворила 22 поглавља.

С друге стране, први пут после дужег времена Европска комисија износи рокове у којем би земље које напредују могле да закључе преговоре о чланству.

Позивајући се на геополитички моментум за проширење ЕУ, Марта Кос каже да би Црна Гора и Албанија могле да заврше преговоре у наредне две или три године и постану чланице ЕУ до краја мандата садашње комисије, који се завршава 2029. године.

У таквим пројекцијама за сада нема Србије.