Читај ми!

Сијарто за РТС: Надам се да ће Европска унија препознати напоре Србије

Званичне посете мађарског премијера Виктора Орбана Москви и Пекингу, после Кијева, а пре Вашингтона – у Будимпешти виде као део мировне иницијативе да се рат у Украјини оконча. Украјински председник је иницијативу одбацио, Вашингтон је сматра некорисном, a наилази на критике и у ЕУ. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у разговору за РТС подсећа да се Мађарска са генералним секретаром НАТО-а договорила да неће блокирати одлуке Алијансе које се односе на подршку Украјини, али да у њима неће учествовати. Истиче да је време да се ЕУ "врати разуму".

Проширење на Западни Балкан један је од приоритета мађарског председавања Европској унији, изјавио је за РТС Петер Сијарто у Вашингтону.

Мађарска је тренутно усред олује изазване званичним посетама премијера Орбана. Његова посета Кијеву била је праћена посетом Москви, а из Пекинга је премијер Орбан дошао у Вашингтон. Какву поруку доноси савезницима НАТО-а и на какав је пријем наишао?

Живимо у суседству рата већ две и по године, суочени са његовим последицама. Збринули смо више од 1.300.000 људи, и даље је више од 1.500 школа и вртића за децу избеглице, плаћамо високу цену рата – од цене енергената, инфлације, па до санкција, уз то имамо озбиљну претњу ескалацијом.

Ситуација на ратишту постаје све бруталнија, обим оружја се повећава – са Запада стиже у великим количинама.

Русија одговара, такође, повећањем наоружања, а уз то расте број страдалих.

Упустили смо се зато у мировну иницијативу да би две стране нашле пут ка прекиду ватре, као и како би се постигао одрживи мир. 

Нажалост, у Северноатлантског организацији постоји расположење за рат, па се реч мир ретко чује.

Ако говорите о миру, стигматизовани сте као руска марионета – тројански коњ.

Трудимо се да разговор о миру опет будę легитиман, надамо се да ћемо чути и рационалне гласове.

Да ли сама могућност да се разговара са свим страна значи мировну иницијативу? Постоји ли нешто што се не износи у јавност?

Имамо до сада мировну формулу председника (Володимира) Зеленског, кинески и бразилски предлог.

Мислимо да не треба искључити нити једну, али да не треба да буде организована ниједна више мировна конференција у одсуству једне од страна.

Министар (Марко) Ђурић и ја смо учествовали на првој мировној конференцији, необичној од почетка због присуства само једне стране.

Не можемо, као Мађарска, да ставимо на сто мировни план, то може Европска унија која би требало да има своју улогу у стварању мира, а која је и сама мировни пројекат.

Сама реч мир је посрамљена. Идемо ка томе.

Са друге стране, Кијев не види Будимпешту као посредника, а Вашингтон не види користи од ових активности. Како објашњавате мађарску спољну политику у таквим околностима?

Када је реч о Вашингтону, не теба очекивати много због актуелне кампање. Све што се говори треба тумачити у контексту кампање.

Европским политичарима који се противе нашој мировној иницијативи, одговарамо да ако се држите бирократског приступа, ствари постају горе.

Погледајте европску стратегију у последње две и по године – испоруке оружја, санкције, пуцамо у своју ногу, срце, чак се тако продужава рат. То не води никуда, потребна нам је политичка акција.

То премијер чини. То је наша спољнополитичка стратегија. Дипломатија је када разговарате са свима, чак и кад се не слажете, последње је уточиште.

Шта очекујете од Брисела након што је премијер Орбан позвао ЕУ да преузме решавање кризе док се САД баве изборима?

Европска унија копира америчко становиште. То не би требало да буде део европске политике, ЕУ нема своју стратегију и то је проблем.

Често чујемо да не помажемо довољно, погледајте Америку. Како да се такмичите са првом војном силом на свету.

Лако је да гледате рат у Европи одавде, удаљени десет сати, у односу на неколико сати вожње.

Живимо у суседству, Европљани умиру, европска економија је у великој мери угрожена, не би требало да се упоређујемо са неким ко је преко океана. Надамо се да ће се Европа уразумити и креирати своју стратегију.

Како Будимпешта доживљава свој однос са савезницима у НАТО-у и ЕУ?

Лојалан смо савезник, али нисмо глупи, увек ћемо представљати своје националне интересе.

Трудићемо се да погурамо ЕУ да се врати разуму.

Чини се, међутим, да се много више говори о рату него о миру у Европи, говори се о безбедности, колективној безбедности, сигурно и овде на НАТО самиту. Источно крило, у непосредном суседству Србије, на првој је линији у случају ескалације. Какав је ниво спремности источног крила и како Будимпешта гледа на повећање наоружања и трупа?

Као лојалан савезник, учествујемо у јачању источног крила НАТО-а, али истовремено не верујемо да би Русија напала чланицу НАТО-а.

Са друге стране, не треба заборавити да је НАТО створен као одбрамбени савез. Тренутно, НАТО није нападнут, ниједна чланица.

Жалимо што је НАТО прешао неке границе у помоћи Украјини. Иако смо од почетка стављали до знања да НАТО не сме да буде део конфликта, Алијанса иде ка томе, што је трагично јер би довео до директног сукоба са Русијом, што не желимо.

Део смо колективне одбране, поносни смо што задовољавамо критеријум од два процента улагања у одбрану, али не као неке чланице које у то рачунају помоћ Украјини.

Проширење је један од седам приоритета током мађарског председавања ЕУ, уз самит ЕУ – Западни Балкан и Европску политичку заједницу. Који су конкретни механизми путем којих Будимпешта може гурати проширење у наредних шест месеци?

Земље Западног Балкана чекају на чланство у просеку 15 година и два месеца. То је срамотно и нарушава кредибилитет политике проширења, а разматра се пријем по убрзаној процедури за Украјину.

Задржани сте на путу ка ЕУ, јер би то требало да буде засновано на испуњавању критеријума, али то што је земља у рату није критеријум који је прихватљив у процесу проширења.

Настојаћемо да кластер три буде отворен са Србијом током нашег председавања до септембра најкасније.

Надам се да ћу се до краја августа видети са својим пријатељем Марком Ђурићем у Будмпешти, јер сам иницирао састанак са министрима спољних послова земаља Западног Балкана.

Надам се да ће Европска унија препознати напоре Србије.

петак, 19. јул 2024.
27° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару