Лидери ЕУ и Западног Балкана састају се у Бриселу, декларација на столу

Нормализација односа Београда и Приштине, усклађеност са спољном политиком ЕУ и план економског раста региона, главне су теме Самита лидера ЕУ и Западног Балкана, који се данас одржава у Бриселу. Србију представља председница Владе Ана Брнабић.

Самит лидера ЕУ и Западног Балкана почиње у поподневним сатима када се очекује и усвајање Бриселске декларације.

Прошли овакав састанак одржан је пре годину дана у Тирани. Овог пута лидери се окупљају у Бриселу, уочи засебног Самита лидера ЕУ, који се одржава сутра и прекосутра, када ће проширење и припремање за пријем нових чланица бити једна од главних тема.

На данашњем Самиту Србију представља премијерка Ана Брнабић, а међу главним темама је питање нормализације односа Београда и Приштине, економија, усклађеност региона са ЕУ.

Очекује се да буде усвојена декларација, односно да декларација коју су већ усвојили лидери ЕУ буде достављена и лидерима Западног Балкана, како би је и они прихватили, односно ускладили политику са њом.

У декларацији у коју је РТС имао увид наводи се да ЕУ подржава у потпуности пуноправно чланство земаља Западног Балкана, да ће припремити терен за пријем нових чланица, испитати могућности за поступну интеграцију земаља региона већ у фази приступања.

Када је реч о питању нормализације, ЕУ позива Београд и Приштину да у потпуности примене све оно што је договорено, а то се пре свега односи на Споразум о путу ка нормализацији и Анекс о имплементацији, као и да избегну све што би могло да води насиљу и тензијама.

Усклађеност са спољном политиком такође је једна од централних тема и позив земљама и региону да се што пре ускладе са спољном политиком, укључујући и санкције према Русији. То је, како се наводи у декларацији, од посебног значаја у контексту руске агресије на Украјину.

Једна од централних тема данашњих састанака биће економија, односно недавно представљени план Европске комисије за економски раст Западног Балкана вредан 6 милијарди евра - од тога 2 милијарде бесповратних средстава, остатак у форми повољних зајмова - који такође подразумева и делимичну интеграцију земаља Западног Балкана у поједине секторе заједничког европског тржишта.

Биће то прва прилика да се сада о том плану разговара на највишем политичком нивоу са земљама на које се он односи, уз напомену да овај предлог још увек није добио дефинитивно зелено светло земаља чланица ЕУ, које о томе треба да одлуче у оквиру одлуке о томе како ће изгледати заједнички европски буџет у наредне три године и шта ће се из њега издвајати и за које потребе.