Чији је "кримски случај" у немачким медијима

Медији немачког говорног подручја без икаквог коментара или објашњења преносе у ова два дана тезу премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да се у намерама српске државе "препознаје кримски сценарио“. Београд је, преносе медији Куртија, хтео да анектира Косово "исто онако као што су Руси анектирали Крим“.

На том случају се види моћ такозваног "фрејминга", или презентације и интерпретације стања. Јер српска државна политика, као и земље које стоје уз њу у смислу интернационалног права, још од фебруара прошле године такође види случај Косова у контексту "кримског сценарија“, само с другачије почетне позиције – да је албанска мањина у Србији уз помоћ правно нелегитимисане помоћи Запада 2008. анектирала део српске државне територије и на њој формирала Косово као државу.

Имајући у виду ту почетну позицију, Београд никад није признао руску анексију Крима, и интернационално-правно стоји на украјинској страни. Разлог је тај да Београд види случај Косова и Крима у истом правном контексту, као нарушавање територијалног интегритета једне државе, у првом случају Србије, у другом Украјине.

До сада су немачки и аустријски државници, као и главни медији тих земаља, одбијали поређење Крима и Косова узимајући као аргуменат "геноцид“ српске стране. "Страх од геноцида“ је превладао све аргументе о заштити државног суверенитета Србије, гласи та унисона западна теза, па је као превентива створена косовска држава. 

Запад упорно одбија да у откидању Крима од Украјине 2022. препозна правни преседан који је успостављен откидањем Косова од Србије 2008. године.

И поред тога што је игнорисана од доброг дела западних медија и политике, та паралела, међутим, и даље није изгубила интернационалноправну бризантност. Сличност Косова из 2008. и Крима из 2022. и даље има карактеристике "слона у соби кога се сви праве да не виде“, како каже једна енглеска пословица. 

Зато је сад на делу процес да се та паралела окрене у корист Приштине и премијера Куртија. Тако треба схватити Куртијеве речи да после догађаја од 24. септембра ове године "Београд спрема анексију Косова по руском моделу анексије Крима“.

При томе нико од овдашњих медија који преносе такав "фрејминг“ не спомиње кључни моменат. Он је у томе да је територијални интегритет Украјине с Кримом био неупитан и признат од свих чланица Уједињених нација, чак и од саме Русије, све до 2014. За разлику од тога, Косово никад није признато као држава од свих чланица Уједињених нација, и тај број за сада износи 115 "за", 78 "против". Чак ни све чланице ЕУ не признају Косово као државу, 5 од 27.   

У тоталу, више од трећине држава света не признаје сувереност Приштине и државни територијални интегритет Косова, па Куртијева теза о "анексији“ коју Београд спрема над, по УН Резолуцији 1244, властитом територијом, губи правну основу.

Праву интернационалноправну паралелу косовског и кримског случаја – откидање државне територије – европски медији и политика до сада су игнорисали. Сада се јављају са новим фрејмингом, да је север Косова "Крим“ који ће Срби анектирати као што су Руси прави Крим.

Нови пропагандни мото Аљбина Куртија није више "Срби су као Руси“, већ "Срби су Руси“; и није читаво Косово "Крим“, већ је само север Косова "Крим“.    

Кад се данас са екстремно кратким памћењем преносе Куртијеве речи о "кримском сценарију Београда“, Србији се у овдашњим медијима не одузима само Косово, не негира се само правни контекст тог чина, већ се сада отима и медијски ефекат "кримског случаја“.

"Кримски случај“ је тренутно редукован на пропагандни мото и поклоњен приштинској страни.    

петак, 23. фебруар 2024.
18° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво