Дан Републике у Српској, Бадњи дан на Космету – да ли су РС и КиМ неповезани или део исте једначине

Девети јануар, трећи дан Божића у Српској је Дан Републике. Свечана академија одржана је јуче у Бањалуци, а данас у Источном Сарајеву централна прослава 31. рођендана Републике Српске. Међутим, догађај за Бадњи дан на Косову и Метохији, пуцање и рањавање српских дечака који су ишли по бадњаке у Готовуши, нажалост је обележио ове божићне празнике.

Милош Војиновић, историчар који предаје на Универзитету у Фиренци, сматра да је наивно очекивати оштру реакцију међународне заједнице и да би требало разговарати не само о томе шта се десило, већ и како би могла да се води другачија политика.

Сматра да је претходних година било много попуштања Београда, али не види где то води ако имамо такве догађаје.

"Србија би могла да каже – сваки напад на Србе, месец дана никаквих преговора са институцијама у Приштини. Мислим да се томе мало шта може приговорити са било које позиције", истиче Војиновић.

Политиколог Деспот Ковачевић, са Факултета политичких наука у Београду, подсетио је да су Срби на барикадама управо тражили да припадници такозваних КБС не могу да улазе у већински српске општине без договора са локалним властима.

"Да је такав захтев испуњен, можда данас ови дечаци не би били рањени и тај човек са оружјем не би могао да буде на том терену. Нажалост, то што се десило подсећа нас на разне догађаје кроз историју. Уверен сам да реакција неће бити, искуство нас томе учи. Било би добро да међународна заједница то демантује, да повуче било какав потез који би ишао у корист свих грађана на Косову и Метохији", додаје Ковачевић.

"Базична безбедност треба да буде ствар без које нема даљих преговора" 

Војиновић је оценио да, гледано кроз историју, постоји континуитет недостатка базичне сигурности.

"Не морамо све решити сада, не мора се о свему преговарати. Али неке ствари које доводе до базичне безбедности требало би да буду прва ствар без које нема даљих преговора", сматра Војиновић.

Писац Вуле Журић изјавио је да се није променило много тога у односу на прошлост што се тиче односа Албанаца и Срба.

"Очигледно је да је ту једна константа неизвесности и страха, међусобне нетрпељивости, и очито два погледа на свет које је тешко помирити", сматра Журић.

"Дејтон је оклеветани мир, ситуација на КиМ другачија"

Што се тиче Републике Српске и питања да ли су РС и КиМ део исте једначине или, како гласи западни наратив, два неповезана случаја, Војиновић сматра да су они заправо повезани.

"Ако погледамо ко су актери, ко је доносио најважније одлуке о будућности територија, они су повезани. Видимо да немамо баш јасне принципе када говоримо о политици на Балкану", указује Војиновић.

Дејтонски споразум је, према његовим речима, "један оклеветани мир".

"У Босни и Херцеговини смо имали три зараћене стране, где је страдало преко 100.000 људи. Дошао је Дејтон и после тога је наступио мир. Ми имамо ратоборне изјаве, али то остаје на нивоу реторике. Немамо овакве ситуације као на Косову и Метохији", објашњава Војиновић.

Босна и Херцеговина је, како је оценио, један пример врло успешне постконфликтне ситуације, иако би многи то хтели да промене.

"Ако погледамо Босну и Херцеговину и Косово и Метохију, мислим да имамо један рат који је завршен и један рат који није завршен", оцењује Војиновић.

Ковачевић каже да је 9. јануар симбол који има своју политичку конотацију. "Што га више забрањују, то се више слави", истиче он и додаје да је то тако и са другим народима.

"Прилично сам сигуран да би Путин добро живео и без тог ордена"

Ковачевић се осврнуо и на доделу ордења јуче у Бањалуци, када је, поред патријарха Порфирија, глумца Николе Пејаковића, постхумно Синише Михајловића и других, одликован и председник Русије Владимир Путин.

"То ордење које је подељено може да се тумачи на различите начине. Ја сам прилично сигуран да би Владимир Путин добро живео и без тог ордена, а да је Милорад Додик хтео да стави на знање да је он партнер Владимира Путина на Балкану и да је потпуно окренут Русији, што може носити консеквенце различите природе – да ли позитивне или негативне, то ћемо видети", каже Ковачевић.

"У Републици Српској људи живе у миру, у Сарајеву живе у примирју"

Вуле Журић каже да Република Српска и даље живи у тим данима који се крећу некако испод површине званичне историје, где је још све у магли.

"То показује колико дуго траје процес стварања нечега што није наставак нечег другог, него је потпуно ново", напомиње Журић.

Велика је разлика што, како је приметио, у Републици Српској људи живе у миру, док се у Сарајеву 30 година нажалост живи у примирју.

Сматра да је обичан свет прихватио мир као трајно решење и да је основни проблем у бошњачким политичарима из Федерације БиХ који држе свој народ у заблуди и не дозвољавају им да у својим главама и срцима схвате да је рат завршен пре 30 година.