Година без напретка у преговорима са ЕУ, Србија ипак наставља са реформама

Европски комесар Оливер Вархељи, на заласку 2021. године поручио је да је отварање поглавља веома добра вест за Србију и њене грађане, као и за цео Западни Балкан. "Европска унија снажно је посвећена придруживању Србије", навео је Вархељи.

Сличних порука из Брисела у 2022. години, међутим, није било: Србија није отворила ниједан кластер.

"Да ли ћемо наставити са нашим реформама на европском путу – апсолутно. То се неће променити, јер то радимо због нас", поручила је председница Владе Ана Брнабић.

Референдум

Кренуло се од правосуђа. На референдуму је изгласан предлог измена Устава, а још се чека да се примене. Рок је фебруар.

"Када смо дошли до правосудних закона, видели смо да нема тог почетног ентузијазма", наводи из Националног конвента Наташа Драгојловић.

На почетни ентузијазам, без дилеме утицао је рат на истоку Европе. Брисел је Москви, од фебруара до краја године, увео девет пакета санкција. Србија се није придружила.

"Да ли нас кошта јер не уводимо санкције Русији, апсолутно, кошта нас и прави нам проблем. У складу је, међутим, са свим принципима које поштује Србија", наводи Брнабићева.

Усклађивање 

То у најкраћем значи да се Србија ускладила са оним препорукама, декларацијама, као и резолуцијама ЕУ и Уједињених нација који осуђују агресију на Украјину. Не признаје ни референдум о отцепљењу четири области.

Дописник РТС-а из Брисела објашњава да ће Србији, као и прошле, и у 2023. години бити тешко да искористи уколико дође до новог моментума за пријем Западног Балкана.

"Значајан број земаља због рата у Украјини, изоштрио је додатно свој став да без усклађивања са спољном политиком ЕУ укључујући и увођење санкција Русији, не може бити говора о даљем формалном напретку Србије у преговорима", наводи Гајић. 

Шта највише оптерећује  

Са притисцима да усклади политику са политиком Уније, носила се техничка влада. Није било помака ни на самиту у јуну. На питање које највише оптерећује евроинтеграције истог месеца у Београду, подсетио је немачки канцелар.

"Немачки став по питању Косова је јасан и познат већ неколико година. То све пише и у папирима. Треба сви да се подстакну да дође до помака", каже немачки канцелар Олаф Шолц.

Извештај о напретку, стигао је почетком октобра и оцена готово 20 одсто, пала је усклађеност спољне политике Србије са бриселском. Држава кандидат, формално је дужна да се усклади до приступања. Рат у Украјини променио је очекивања.

"Рачунамо на вас као на поузданог партнера, зато што бранимо заједничке принципе", наводи председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Резултати 

У извештају се поздрављају економски резултати, регионална сарадња и дијалог са Приштином. Траже се конкретнији у правосуђу, слободи медија и борби против корупције.

Наташа Драгојловић из Националног конвента сматра да Србија 2022. године није добро искористила да елиминише кључне препреке, те да "отвори простор као истинском савезнику ЕУ".

Кључни догађај тумачи се је повратак Тање Мишчевић на кормило европског пута Србије. Министарка за европске интеграција Тања Мишчевић није сагласна да нема позитивних корака.

"Пред крај године сам дошла као министарка, после три године не претераног уласка у детаље онога што се у процесу европских интеграција дешава у Србији", објашњава Мишчевићева, истичући да позитивно изненађена обимом реформи, које су урађене.

Шта се десило у Тирани

Очекивало се да ће се помаци материјализовати у децембру на Самиту у Тирани. Први пут ван ЕУ, није десило. Потписан је споразум о ромингу, а Унија обећала региону милијарда евра за енергетику.

"Имамо јасан план како бисмо отворили преостале кластере и како бисмо кренули да их затварамо", каже Мишчевићева.

Додаје да за прва три месеца очекују уставне амандмане, имплементиране у фебруару.

"Сет закона о имплеменатацији у спровођењу медијске стратегије очекујемо у фебруару, марту. То су све елементи који доказују напредак у владавини права, а онда је нама аргумент за тврдњу – сада је време да отворимо нови кластер", каже Мишчевићева.

Година 2023. је симболична. Првог јануара обележава се пет деценија од првог проширења Уније 73, када је Европска заједница порасла са шест на девет земаља.