Берлински процес и Западни Балкан, доказивање Аналене Бербок или респиратор евроинтеграција

Сви треба да иду у Европску унију, тамо ионако важе правила слободе кретања - била је порука Олафа Шолца у јуну на западнобалканској турнеји. Њоме је најавио и да ће у новембру у оквиру Самита Берлинског процеса окупити шефове држава и влада Западног Балкана. Има и симболике - после извештаја о напретку земаља региона, а уочи децембарске међувладине конференције.

"Крајни циљ берлинског порцеса јесте изградња заједничког тржишта, имамо најаву потписавиња три споразума који ће олакшати кретање грађана са личним картама и међусобно признавање диплома и професионалног сертификата. Све су то кораци ка економској интеграцији и пожељно што бржој интеграцији са европским тржиштем", напомиње Милош Николић, председник ЛИБЕК-а.

Те кораке најавила је шефица дипломатије Немачке на припремној министарској конференцији. Заокрет Аналене Бербок Западном Балкану, извештач РТС-а чита као покушај да европске интеграције региона врати из клиничке смрти.

"Може се рећи да је тај берлински процес својеврсни респиратор који је намењен с једне стране државама Западног Балкана да их увери да вреди радити на реформама и свему ономе што доноси европски пут. С дуге стране тај респиратор намењен је државама чланицама ЕУ које су поприлично сумњичаве да би се ускоро требало ширити", сматра Ненад Радичевић, извештач РТС-а из Берлина.

Министар спољних послова Ивица Дачић каже да је добро што се она залаже за евроинтеграционе процесе западног Балкана.

"Ми се не слажемо са свим њеним предлозима, али једноставно уважавамо ту чињеницу да су они пре свега заинтересовани да се отворе врата Западног Балкана. Многе земље у Европи нису расположене да се уопште о томе прича", указује Дачић.

Неретко економске прилике засене политичка питања. Не чуди, што се пред Самит очекују конкретни кораци Србије у усаглашавању визне либерализације, али много важније усклађивање са спољном и безбедносном политиком Уније. Појачава ли Бербок темпо Берлина?

"С једне стране ту су интереси њени економски, али и безбедносни када су у питању миграциони токови који иду углавном са Блиског Истока и Африке, она настоји и да тим утицајем на Западни Балкан сузбије тамо руски утицај, тиме се докаже као неко ко сузбија руски утицај и бори се против руског утицаја у Европи, што јој многи замерају, односно што многи сумњају да она то искрено чини", додаје Радичевић.

Дачић наводи да Србија тежи ка томе, али да је пре свега "наш циљ да заштитимо наше интересе и сигурно да нам не може територитијални интегритет неких других бити важнији од нашег територијално интегритета".

"Уосталом Албанија је имала 100 усклађености са спољном политиком ЕУ па није добила зелено светло годинама. То не може да буде једини критеријум. Ми смо до сада имали сто критеријума за напредовање. Мислим да би много боље било да постоји пакет за Србију, ко је Србији тај нови пријатељ ако ће да изгуби старог", упитао је Дачић.

Колики су домети Самита анализираће се већ наредне недеље за када је и заказан. Западном Балкану 2003. обећана је брза и реална европска перспектива, подсетио је Шолц у јуну, али и додао - од тада, мало се тога догодило.