Николић о посети Фон дер Лајен: Не очекујем оштре поруке, сигнал да је ЕУ стало до овог региона

Дакле, с једне стране госпођа Фон дер Лајен наводи конкретне финасијске подршке које ће имати, а са друге стране такође најавила је да ће земље Западног Балкана заједно са земљама ЕУ учестовати у колективној куповини гаса по повољнијој цени то је изузетно снажна порука.

Ми сада видимо једну економску демонстрацију моћи са стране ЕУ као снажан сигнал да ЕУ овде јесте у стратешком смислу стало до овог региона. Раније смо чули да је за Србију опредељено око 100 милиона евра подршке у виду донације за енергетику. Ово је посета која трасира пут изградње нове енергетске архитектуре у региону.

Од почетка рата у Украјини, исто толико се и анализира спољана политка Србије, односно њено усклађивање са Европском унијом. Председница Комисије стиже у Србију у тренутку када је, барем према истраживању, против увођења санкција Русији 64 одсто грађана, 16 је за усаглашавање са Унијом по том питању. Више од тога - петина нема став. Шта сугеришу подаци?

Не очекујем посебно значајних тих оштријих порука. Наравно тих очекивања постоје што се тиче санкција. Одрђен проценат грађана у том истраживању сматра да санкције нису безусловне, уколико би се Србија суочила са назнакама неке штете грађани су спремни да ревидирају став.

Суштина ове посете је да се пошаље снажна порука да овај регион припада Европи да је Европа спремна да пружи огромну финасисјку подршку да се овај регион не суочи са озбиљнијом кризом.

Да су евроинтеграције земаља ЗБ овом динамиком одрживе?

Циљ Европска унија као крајњи стратешки циљ и нове Владе као што смо чули и у експозеу дакле мора да остане као приоритет то је важно за развој наше земље за изгрању економског просперитета. Међутим, ја бих то допунио једним проактивнијим ставовима, ја сматрам да упрокос томе да овај циљ остаје али он је мало дугорочнији он је мало даље померен у будућност.

Мислим да Србија једном прагматичном политиком да тежи томе да се интегрише са јединственим тржиштом Европе, да уђе у европски економски простор да се пре свега направи једно регионално заједничко тржиште то је у иделаном случају, а може Србија проактивном полиитком да тежи томе да уђе у заједничком тржиште ЕУ то је срж саме ЕУ то су 4 слободе кретање - робе, капитала, слободе и људи то би имало изузетне користи за нашу економију, а у Србији би могао да се направи шири полиитчки договор као једно међурешење не одустајући од сталног чланства да ово буде реалистично, а и Брисел би се суочио са том неком врстом изазова да мора прво да се реформише па да се онда шири што се тиче пуноправног чланства већ да нас интегрише.

У јеку је криза Београда и Приштине, а све уочи истека рока за пререгистрацију возила. Била је јуче на КиМ, нисмо чули конкретне поруке. Доноси ли додатни притисак на Србију?

Она је Припштини дала неке конретне подстизаје за визну либерализацију, и такође подршку што се тиче енергетског сектора, мислим да је идеја да релаксира те односе, не верујем да ће да врши неки додатни притисак на наше руководство, она зна које су позиције, зна да се краткорочно неће порменити, сада нам је важно да се окренемо том језику подршке и солидарности.

И Немачка инсистира да се интензивира дебата о зближавању земаља Западног Балкана и Европске уније. Следеће недеље окупиће се шефови држава и влада ЗБ на Самиту Берлинског процеса. Није било за осам година великих помака у оквиру те инцијативе, појачава ли се темпо Берлина?

Тако је апсолутно појачава долази до значајног убрзања крајњи циљ Берлинског порцеса јесте изграња заједничкод тржишта имамо најаву потписавиња та три споразумеа који ће олакшати кретање грађана са личним картама и међусобно признавање диплома и професионланог сертификата све су то кораци ка ономе што сам рекао да се иде ка економској интеграцији и пожељно што бржој интеграцији са европским тржиштем.