Око: Косово и Метохија највећи изазов нове Владе, шта кадровска решења говоре о спољној политици

Изазов број један биће Косово и Метохија и зато цела влада мора да има јединствену политику, рекао је председник Србије Александар Вучић, пошто је објавио имена кандидата за нове министре.

Доцент на Факултету политичких наука Милан Крстић сматра да је то заправо континуитет у последње две деценије.

"Косово и Метохија, нарочито од једностраног проглашења независности, јесте суштински изазов број један за сваку Владу Републике Србије. Овог пута ће тај изазов бити нешто наглашен у односу на Владу која је формирана 2020. године", додаје Крстић.

Тада је, подсећа, постојала криза са ковидом 19 као акутна, а сада тема Косова више добија на значају у контексту рата у Украјини.

"Спољни притисци се више везују за тему Косова, а нарочито са стране западних актера, који отворено косовско питање и даље перципирају као могући простор за утицај Русије на Балкану, нарочито у Србији и са тим у вези ће постојати додатни притисци да се оствари напредак и због тога је мислим додатно наглашено. Треба имати у виду да је питање Косово и Метохија везано и за процес евроинтеграција", истиче Крстић.

"Изасланици скромнији, гасе пожаре или се труде да не запале нови"

Доцент на Факултету политичких наука Марко Дашић сматра да је тешко направити хијерархију када се говори о питању број један, баш због испреплетаности свих спољнополитичких питања са којима се Србија суочава безмало више од 20 година.

"Свака политичка јединица тежи пре свега да преживи и да преживи у оним границама који су границе њеног територијалног интегритета. Рекао бих да би било помало неозбиљно скрајнути Косово и Метохију са агенде било које Владе", додаје Дашић.

Указује да посете спољнополитичких изасланика нису ништа ново.

"Чини ми се да њихове посете у овом тренутку долазе мало скромније у погледу жељених учинака. Баш због тога ми се чини да специјални изасланици претходних неколико месеци гасе пожаре или се труде да не запале неки нови. Сећамо се августа месеца. Чини ми се да Лајчак и Ескобар ових дана долазе и у Приштину и у Београд у потпуно измењеним околностима. Чини ми се да их то помало и нервира због стратешке стагнације на терену, али то је реалност", објашњава Дашић.

"Ни лево ни десно док се не апсолвира Бриселски споразум" 

Дипломата Зоран Миливојевић указује да дијалога Београда и Приштине већ дуго нема.

"Када помињемо изасланика, ја морам да кажем да се господин Лајчак ипак показао као неуспешан. До сада нисмо имали никакав пробој у дијалогу већ скоро годину дана. Морам да кажем да српска страна зато не сноси никакву кривицу", каже Миливојевић.

Према његовим речима, мора се следити нешто што је основ дијалога, а то је Бриселски споразум.

"На њему је почео дијалог. Он је основ да ми уопште уђемо у расправу о нормализацији односа и да уђемо у процес приступања Европској унији. Он је претходио почетку преговора и то је основ целе те теме. Напросто, јасно је да се не може кренути ни лево ни десно, док се то не апсолвира", напомиње дипломата.

Београд се ту разилази, указује, не само са Приштином, већ и са посредничком страном.

Шта кадровска решења говоре о спољној политици нове владе

Када је реч о формирању нове владе, Крстић каже да би било преамбициозно само на основу састава говорити да ли ће бити промене у спољној политици, али сматра да ће та политика имати континуитет.

Приметно је, додаје, да у новој влади неће бити Александра Вулина и Ненада Поповића, који се перципирају као изузетно проруски актери.

Оцењује да је њихов изостанак на неки начин балансиран и изостанком Зоране Михајловић, где се онда према грађанима шаље порука да неће бити оних који су означени као експлицитно или потпуно прозападни.

Миливојевић сматра да су отклоњене "кадровске сметње у Влади", које су, каже, биле екстремне или на једну или на другу страну, што је производило тензије не само у Влади, него и у унутрашњој политици.

Слаже се да ће постојати политика континуитета и ту препознаје два решења.

"Ивица Дачић се враћа у ресор. За њега се везују две ствари. Поред парафирања Бриселског споразума, он је родоначелник кампање отпризнавања. Ово је уствари порука да ће питање Косова и Метохије бити и даље приоритет. Друго решење је госпођа Тања Мишчевић, која је експерт и која је била шеф преговарачког тима, то је потврда да не одустајемо од европског пута", објашњава Миливојевић.

Напомиње и да је избор Томислава Жигманова за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог порука Хрватима и порука региону, чиме се одузима важан аргумент у будућим односима са Хрватском, пошто је Загреб увек имао примедбе у погледу избора представника хрватске мањине.

Дашић сматра да је избор Тања Мишчевић добар за евроинтеграције и да представља симбиозу академског и професионалног рада.

"Са друге стране, кадровска решења говоре доста, али треба имати у виду нешто што је кров ове Владе, а то је да је идеолошки, односно програмски, ова Влада иста као и претходна", закључује Дашић.