Вархељи: Србија важан партнер, да се усклади са ставовима ЕУ

Вархељи је током дебате у Европском парламенту о проширењу ЕУ ка Западном Балкану  рекао да у садашњем геостратешком и политичком контексту јасно је "да Србија треба да повећа своје напоре како би се ускладила са ставовима спољне политике Европске уније укључујући и санкције против Русије".

"Од почетка конфликта ово усклађивање сада је важније него било када пре", рекао је Вархељи. 

Он је рекао да ЕУ жели да помогне Србији да одговори на своје изазове, укључујући ту и енергетску безбедност.

Вархељи је оценио и да је што се тиче владавине права Србија напредовала, посебно што се тиче правосуђа и борбе против корупције и да је у том смислу постигнута равнотежа.

Вархељи је навео да је енергетска криза изазов за Западни Балкан као и за ЕУ, и да је зато Унија укључила регион у своју политику и деловање.

"ЕУ је позвала Западни Балкан да се придружи заједничком куповању гаса, ЛНГ и хидрогена. Србија и Северна Македонија су се већ укључиле првом регионалном састанку за југоисточну Европу", рекао је Вархељи.

Он је најавио такође да је план Уније да редуцира зависност Уније и Западног Балкана од руског гаса.

"Морамо још више да смањимо зависност Балкана од руског гаса и то је хитан задатак. Зато радимо на шеми за спас за цео западнобалкански регион", рекао је Вархељи.

Фондови за помоћ у енергетској кризи 

Комесар је предложио фондове за краткорочне, средњорочне и дугорочне потребе за помоћ у енергетској кризи.

"Прве мере предвиђају буџетску помоћ за енергетску кризу и њен утицај на домаћинства и бизнисе. Ове мере треба да буду од помоћи већ ове зиме. Друге ће подржати диверсификацију енергетског снабдевања преко гаса и струје и могућности за складиштење на терминалима за течни гас ЛНГ", објаснио је Вархељи.

Он је додао да се предвиђају и мањи енергетски пројекти за обновљиву енергију и мере за енергетску ефикасност. Средњорочне мере се састоје од инвестиција које доприносе енергетској транзицији и безбедности, најавио је Вархељи.

Вархељи се задржао и на проблему миграција. То је за ЕУ област у којој мора брзо да се ради а ЕУ, каже комесар, су добродошли они који долазе преко легалних путева док врата нису отворена за нерегуларне уласке.

"Унија мора да заштити свој азилантски систем. Морамо такође да се боримо против шверца и криминалне активности", рекао је европски комесар.

У овој области, каже Вархељи, ЕУ неће да остави Западни Балкан да се сам бори са миграцијом и обећава да ће Унија да помогне и политички и финансијски. Он најављује да ће се за 60 одсто повећати фондови за мигрантску кризу у периоду између 2021. године и 2024. године, а то значи више од 350 милиона евра.