Цивилни сектор анализирао Извештај ЕК о напретку Србије, какви су закључци

Пету годину за редом припадници цивилног сектора посебно су анализирали Извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка Брислу. Без дилеме, овогодишњи Извештај је под притиском рата на истоку Европе. Како кажу, велики акценат стављен је на усклађивање спољне и безбедносне полиитке Србије са Европском унијом.

"Европска унија је у потпуности посвећена и спремна да пружи подршку Србији у процесу реформи. Европска унија је највећи трговински партнер Србије, највећи донор и инвеститор. Наставићемо да улажемо у Србију и у будућности, пре свега кроз Инвестициони план", поручила је заменица амбасадора ЕУ у Србији Пламена Халачева.

Колико земља канадидат испуњава политичке критеријуме за представнике Центра за европске политике (ЦЕП) тешко је проценити. Не постоје, кажу, недвосмилена правила за оцену стања.

"Овогодишњи извештај говори да је Србија и даље земља која је подељена, да у Србији имамо подељено друштво, зато није ни чудо што свака страна у тој подели има властиту слику, властити став о ономе што је наведено у извештају. Желим да подвучем да ову оцену о подели у друштву не треба олако прихватити као некакву флоскулу, већ је она чињеница - у Србији је све теже остати објективан а да неко не буде нападнут за пристрасност једне или друге стране", рекао је Срђан Несторовић из ЦЕП-а.

Део поглавља 23 о правосуђу највише се бави изменама Устава које су спроведене почектом године - највише у вези са процесом који је оцењен као транспарентан и у који су били укључени и стручњаци и цивилно друштво.

"Поглавље 23 је и некако поглавље у којем се највише одражава то колико је политички критеријум испоштован, јер уколико јавне расправе не фукционишу на прави начин, уколико однос према цивилном друштву није онакав какав треба да буде, некако се то одрази и на сам квалитет закона које треба ускадити са правом ЕУ", истиче Јована Спремо из Комитета правника за људска права.

Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику издваја и борбу против организованог криминала.

"Сада техничка Влада Србије је у свом експозеу у октобру 2020. објавила тај рат мафији и сада имамо резултате тога. И ту бих похвалио налазе извештаја, Европска комисија није била заведена тим ратом, будући да веома јасно и лепо објашњава шта су проблеми и даље у Србији. Каже да постоји само 'ад хок' приступ у борби против организованог криминала и да треба да се пређе на стратешки", каже Елек.

Недостаци у Извештају могу да се исправе, верују учесници, најпре јер зависе од политичке воље. Од смера који ће заузети влада континуитета, зависиће, кажу, динамика евроинтеграција Србије.