Зечевић: Извештај ЕК није претећи; Ђукановић: Мораћемо да размотримо позицију по питању санкција

Србија треба приоритетно да се усклади за заједничком спољном политиком ЕУ, укључујући и санкције према Русији, наводи се у извештају ЕК.

Проф. др Драган Ђукановић рекао је за РТС нема великих изненађења у извештају, као и да је фокус дуже време стављен на однос Србије са Руском Федерацијом, као и на интензивирање дијалога Београда и Приштине.

"Имајући у виду да је констатовано да је 45 одсто наше спољне политике и њених активности усаглашен са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, то не кореспондира са статусом кандидата и државе које интезивно води преговоре о чланству", истиче Ђукановић.

У извештају се каже и да се Србија није ускладила ни са једном рестриктивном мером, ни са већином декларација ЕУ у вези са ратом у Украјини, те додаје да је Београд задржао блиске односе са Русијом.

Ђукановић сматра да се, имајући у виду реакције из Брисела и САД у вези са увођењем санкција Русији, у наредном периоду мора размотрити како се Србија позиционира по том питању.

"Од те одлуке неће само зависити контекст ЕУ интеграција, већ укупно спољно-политичко позиционирање наше земље у много ширим размерама. Остаје да се види у којој мери ће проценат, који је ове године износио 45 одсто, моћи да порасте или да остане на том нивоу", каже Ђукановића.

"Понављају се формулације о дијалогу"

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине из извештаја, Ђукановић каже да се понављају формулације да је нужно убрзати дијалог и доћи до компромисног решења, али да реалност не подржава таква настојања ЕУ.

Овогодишња истраживања кажу да је против европских интеграција чак 44 одсто грађана, док је 35 одсто за, а Ђукановић сматра да се ставови мњења мењају, али да имамо уверавања да је кључни принцип спољне политике Србије чланство у ЕУ.

ЕК је констатовала и да је стопа усклађености са декларацијама високог представника и одлукама ЕУ пала са 64 одсто у 2021. години, на 45 одсто у августу 2022, те навела да је одређени број акција и изјава Србије био у супротности са спољнополитичким ставовима ЕУ.

На питање да ли ово значи, да ако сте у ЕУ, нема простора да имате свој став, посебно ако је другачији од ЕУ, Ђукановић објашњава да постоје оквири за које сте се као чланица обавезали или држава кандидат.

"С друге стране, поједине државе показују висок степен самосталности, попут Мађарске до одређене мере. Чланство у једном клубу захтева придржавање правила", наводи Ђукановић.

"Извештај уравнотежен"

Слободан Зечевић, из Института за европске студије, каже за РТС да је и овог пута негативно из извештаја о Србији стављено у први план, иако се наглашава економски напредак наше земље.

Истиче да се напредак Србије види и када је реч о реформи правосуђа, владавини права и борби против корупције.

"Оно што остаје и што сам сумњао од почетка рата, да ће ЕУ инсистирати да је пратимо у спољној политици. Нарочито се то видело када су почели ствари да се заоштравају", истиче Зечевић.

Сматра и да постоји могућност постепеног прилагођавања спољне политике Србије са ЕУ, у смислу постепеног увођења неких пакета санкција Русији.

"То зависи од наше политичке процене и одлуке државног врха Србије. Мислим да то можемо да урадимо. Могли смо одмах да уведемо један до два пакета санкција, када смо усвојили Резолуцију УН којом се осуђује руска агресија на Украјину", наводи Зечевић.

Сматра да је извештај уравнотежен и да није претећи за Србију, те оцењује да се о нашој земљи говори реално. "Тежи да се Србија придобије као партнер и савезник у даљем периоду. Могуће су, јер се ситуација све више заоштрава у Украјини, даље претње и притици на Србију", наводи Зечевић.

Када је реч о дијалогу са Приштином, Зечевић истиче предлог који је дошао од саветника француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца о нормализацији односа по моделу две Немачке из 1971. године.

"Модел подразумева да се не супростављамо уласку Косова у УН, а да истовремено не признајемо Косово. То нам до сада није одговарало, иако се тај модел две Немачке није завршио трагично", каже из Института за европске студује Слободан Зечевић.