Колико је Приштина далеко од столице у УН, а Београд близу ЕУ
У време ескалације сукоба у Украјини, расту и притисци да се реши питање Косова и Метохије. Брисел не жели да коментарише предлог Француске и Немачке који је, како је рекао председник Вучић, понуђен Србији. Понављају пут ка чланству у Унији је дијалог, а Европска унија у њему посредује по жељи обе стране и до сада нико није пронашао бољи начин за нормализацију односа Београда и Приштине.
Документ на четири стране са 13 тачака пре месец дана предочен је и Аљбину Куртију и Александру Вучићу, а током посете изасланика Француске и Немачке Приштини и Београду.
Председник Републике пре два дана анализира детаљније – чланство Приштине у Уједињеним нацијама, заузврат брже интеграције Србије то је, каже, било на столу. Такав предлог за Београд је неприхватљив, неизвесно је, међутим, шта следи.
"Очекује нас тешка борба, притисци ће се повећавати, али је наше да се боримо и изборимо за поштовање међународног права", сматра директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић.
У детаље предлога Француске и Немачке амбасадор Сједињених Држава у Београду није хтео да улази. Сада само подсећа – западне земље траже од Београда и Приштине да се држе дијалога и да покушају да смање тензије како би дошли до нормалних односа.
"Било то у овом или следећем веку, Срби када се пробуде видеће да су Албанци на југу. Надам се да ће нормализација бити постигнута у међувремену како би се наставило са стварима које су важне просечним људима", истиче амбасадор САД у Србији Кристофер Хил.
Упркос предлогу Берлина и Париза да дозволи Приштини чланство у међународним организацијама, министарка за европске интеграције понавља: Унија је стратешко опредељење Србије. Међутим, указује, правац који показују кључне западне владе није онај за који треба да се заузме Европа.
"Нисмо се тако договорили, потписали смо преговарачки оквир који има јасне смернице. Друга ствар: за све и за оне који признају тзв. независно Косово, основни услов за чланство у УН па и у СЕ, је да будете функционална демократија. Да ли неко затвара очи, каква континуирана и безочна кршења људских права која нису у складу са Европском конвенцијом о људским правима се дешавају на КиМ према Србима и према другим грађанима", каже министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
Два разлога зашто Приштина не може у УН
Столица за Косово у Уједињеним нацијама измиче се најмање из два разлога, сматра некадашњи амбасадор при УН.
"Прво зато што смо ми матична земља, неопходна је сагласност матичне земље за насилно издвајање дела те земље и претварање тог дела у другу државу. Друго Савет безбедности даје коначну реч, а тамо се налазе Русија и Кина", објашњава некадашњи амбасадор при УН Владислав Јовановић.
"Србија има начина да се бори за тај свој интерес везама, директним везама са руским руководством, па и са кинеским. И мислим да није реално да се очекује да они одустану од негирања, односно стављања вета уколико Србија од њих то тражи, али никад не реци никад у међународним односима. Они то наравно раде због својих интереса а не због љубави према Србији, и треба бити спреман на то да се то догоди, да одустану, али мислим да то није реално очекивати у овом тренутку", каже некадашњи амбасадор у Немачкој проф. Иво Висковић.
Преседан који би био опасан за све земље
Земље које су признале Косово, сматра Јовановић, прекршиле су документ ОЕБС-а као и повељу УН које не признају право националних мањина на самоопредељење.
"Потенцијално прети свим другим вишенационалним земљама. Шпанија је то осетила када је одбила не националној мањини него народу Каталоније да дâ излазак. Велика Британија систематски блокира Шкотску која се добровољно ујединила и сад кад хоће да изађу они праве разлику. Овај случај је потенцијално опасан за све те земље", сматра Јовановић.
"Сукобљавају се два проблематична принципа међународних односа: принцип територијалног интегритета држава и принцип права на самоопредељење. Нажалост, они се међусобно искључују и питање је ко ће дати коме од та два принципа предност. Ја бих увек дао територијалном интегритету због огромног потенцијалног броја случајева самоопредељења, у случају да се самоопредељење призна као врхунски принцип. Али наравно онима којима то одговара дају предност самоопредељењу", каже Висковић.
Кампања Приштине за пријем у међународне организације била је окидач за наставак кампање Београда за "отпризнавања". Рачуница Србије је да је до септембра 2020. осамнаест држава повукло признање, а од пролећа исходовали су, кажу, још осам.
Коментари