Нови предлози и стари захтеви – за Србију дијалог и даље једина прихватљива понуда

Дан пошто је председник Александар Вучић говорио о предлогу Француске и Немачке за Косово, који подразумева за Србију неприхватљиву ствар - чланство Приштине у УН, у Приштини се говори о још једном које је, наводно, на столу. Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти тврди да је у Бриселу током преговора у августу покренуто питање споразума са Београдом, у чијем ће средишту бити међусобно признање.

Уз дозу оптимизма, о још једном предлогу решења косовско-метохијског питања, говори Аљбин Курти.

Тврди да је у канцеларији високог представника у Бриселу још у августу покренута тема општег оквира споразума, чији ће централни део бити међусобно признање, те да верује да ће бити постигнут у наредним месецима.

Ипак, више од тога одјекнула је Куртијева оптужба на рачун Србије, такође изречена на семинару Парламентарне скупштине НАТО-а у Приштини.

"Србија преферира територију других, али без других на њој. Немамо посла са животним стилом, културним или верским питањима, него са типичним експанзионистичким идејама доминације овим регионом. Наравно, рачунајући и помоћ Русије", каже Курти.

Одговара му на то директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.

"Када се Аљбин Курти усуди да говори о томе како Београд жели територију без других на њој, вероватно полази од себе и својих претходника који су етнички од Срба очистили Косово и Метохију. По ко зна који пут покушава да изједначи жртву и џелата", указује Петковић.

"Превелики уступци у понуди Немачке и Француске"

Куртијеве оптужбе и тврдње о разговорима из Брисела стижу дан пошто је председник Александар Вучић говорио о понуди Немачке и Француске - чија је суштина у томе да Србија допусти улазак Приштине у све међународне институције, у замену за брзи улазак у Унију и значајне економске користи. То је превелики уступак - сматрају познаваоци.

Слободан Зечевић из Института за европске студије каже да је много предуслова за евентуалне компромисе у том смислу.

"Понављам - ако би Србија правила тако велике уступке, онда је потребно да Србија има с друге стране врло опипљиве и конкретне помаке напред у статусу унутар ЕУ и на Балканском полуострву", сматра Зечевић.

Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић оцењује да је то апсолутно неприхватљиво и да све варијанте које од Србије траже да призна самопроглашену независност Косова и омогући приступ у УН - нису прихватљиве.

"Понуде са парама, мислим да немају смисла и напросто чак нису ни моралне. Косово није предмет трговине за паре - то није роба која треба да се купује и продаје, тако да то није могуће из те позиције разговарати", истиче Миливојевић.

Једина за Србију прихватљива понуда, сматрају аналитичари, јесте да се дијалог настави, а решења траже политичким средствима, на принципу компромиса.