Ристић: Хрватска се брани од истине и бежи у историјски ревизионизам

Историчар Дејан Ристић, који је и директор Музеја жртава геноцида, каже да одлука хрватских власти да председнику Александру Вучићу забране приватну посету Јасеновцу представља антицивилизацијски и антиправни чин – будући да је реч о, пре свега, потомку жртава, а онда и о шефу државе народа који је понајвише настрадао на том локалитету.

"Ово је трећи покушај у последњих годину дана да председник жели, покушава да дође до Јасеновца. И то говорим као неко ко је укључен у читав тај процес. У прва два случаја, у септембру прошле и марту ове године, та посета је одлагана на молбу хрватске стране да још није време за то и да нису стечени услови", рекао је Ристић.

Истиче да од 1945. ниједан српски председник није посетио спомен-подручје Јасеновац, а да хрватска страна никада не каже који су конкретни разлози због којег одбија посете.

"Хрватска страна и даље држи да је Јасеновац забрањен за све српске званичнике и то је нешто што је недопустиво и за сваку осуду", рекао је Ристић.

Подсетио је да је на овакав потез, поред осталих, реаговао и директор центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф, те додао да је незамисливо забранити председнику Изреала да посети Аушвиц.

Међутим, наглашава да је оваква одлука логична имајући у виду доминантан политички и идеолошки наратив у Хрватској.

"Јасно присуство неоусташтва у делу политичке, културне, верске, интелектуалне елите у Хрватској. Глорификација највећих злочина из периода НДХ, кроз постављање спомен-плоча, подизање споменика, именовање улица и тргова по њима, по минимизирању карактера геноцида почињеног над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату на територији НДХ, његове систематичности, масовности, бруталности", каже Ристић.

Болна тема 

Напомиње да је Јасеновац болна тема и за Србе, и за Хрвате, и за Јевреје, и за Роме, али пре свега за српски и хрватски народ.

"И то из различитих перспектива. За српски народ као народ који је највише пострадао на том локалитету, а за хрватски – као народ и припаднике народа и државе која је чинила злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима на читавој територији НДХ", рекао је Ристић.

Директор Музеја жртава геноцида истиче да се "Хрватска очито плаши своје трауматичне и драматичне историје". Подсећа да је НДХ била једина државна у Европи која је мимо нацистичке Немачке самостално и самовољно оснивала логоре смрте и оснивала логоре смрти за децу.

"Јасеновац није био логор, то је био систем концентрационих логора смрти укупне површине око 240 квадратних километара, са пет подлогора, од којих је онај централни био тзв. Циглана 3 у самом селу Јасеновац. И цело село је било у функцији логора. Уколико знамо да је Аушвиц систем концентрационих логора смрти нацистичке Немачке у Пољској имао површину од 60 квадратних километара, а Јасеновац 240, и тај податак говори да се радило о систему концентрационих логора смрти. То је било место предвиђено за прикупљање будућих жртава, њихово брутално мучење и екстерминацију на најбестијалније начине забележене у Европи у Другом светском рату", рекао је Ристић.

Криза у односима две земље 

Додао је да о Јасеновцу нема никакве дилеме у научној заједници – да је реч о највећем губилишту српског народа у његовој историји, те да ће овакав потез хрватских власти изузетно лоше утицати на будућност односа две државе.

"Ово ће се показати као најдубља криза у српско-хрватским односима од раздружења Југославије почетком деведесетих година прошлог века", рекао је Ристић.

Истиче да је важно да се председнику Србије омогући да у име свих грађана посети Јасеновац и коментарисао оптужбе из Загреба да је намера председника Вучића – провокација.

"Долазак сваког српског званичника у Јасеновац за савремену државу Хрватску је провокација, зато што подсећа на драматичну и трагичну историјску стварност НДХ", рекао је Ристић.

Нагласио је да се хрватске власти бране од историјске истине, те да беже у историјски ревизионизам и, како каже, најгоре неоусташтво.