Речено и прећутано – како се у Београду тумаче поруке немачког канцелара
Лидери балканских земаља синоћ су били на радној вечери у Солуну, коју је у оквиру Самита Процеса сарадње у југоистичној Европи приредио председник грчке Владе Кирјакос Мицотакис. Домаћин је рекао да 2033. година треба да буде рок за приступање свих земаља Западног Балкана Европској унији. На вечери је био и немачки канцелар Олаф Шолц. Њему се председник Александар Вучић захвалио на посети Београду и отвореном разговору уз оцену да је Шолц донео нову енергију у погледу заједничке европске будућности Западног Балкана. Шолцове поруке - захтеве да Србија уведе санкције Русији и да нема чланства у Унији без међусобног признања Београда и Приштине, и даље се тумаче у Србији.
Речено и прећутано - од гласне ћутње до бокс меча у коме се у свакој рунди мењају правила. Тако је дипломатама на прво слушање изгледало јавно обраћање немачког канцелара и председника Србије.
"Једно је кад имате рукавице, па су ударци релативно нежни, ако су ударци, а друга је она врста бокса или шакетања кад се скину рукавице, па кад вас неко удари, итекако боли. Доста је било заоштрено и мислим да је мој први, могући закључак, да није ни мало пријатна ситуација и да ће бити за нас вероватно и теже", сматра некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић.
Гласну ћутњу, професор Висковић чита у изостанку одговора на оштар захтев за санкцијама Русији. Шолц је рекао: "Учините то, док се још рачуна".
Због рата у Украјини, Немачка је изгубила много и зато не може да приушти неслагања у политици према Русији, уверен је професор Дејан Јовић са Факултета политичких наука у Загребу.
"Њена источна политика је у потпуности сада доведена у питање. С друге стране, у економском смислу заустављање Северног тока је велики проблем за Немачку и неуспех. Немачка у оквиру ЕУ себе види као предводника. Она сматра да су југоисточна, централна и источна Европа, највећи део пројектовања њене стварне моћи", оцењује професор Јовић.
Наводи да имамо нову менталну мапу: Ако је граница запада и истока у Украјини, или испред Украјине, или на крају, онда је Западни Балкан на западу.
Поручује да то треба искористити и да је Западни Балкан показао да је свестан тога.
Оштрије поруке Београду из Приштине
Немачки канцелар је ипак пазио да оштрије поруке Београду пошаље из Приштине. Из Приштине је председник Србије чуо да би коначни споразум требало да реши признање самопроглашене независности Косова. Шолц је одговорио: "Рекао сам само оно што је очито".
"Не бих рекао да је ово изненађење у дипломатском смислу, он је искорачио, па је децидно изнео став да очекује признање, али тај став Немачке се добро знао. Србија је у том смислу јасна са својом политиком да нема коначног решења без компромисног решења и то је важно што је поменуто и у заједничком обраћању председника Вучића и канцелара Шолца. Они су рекли `сада корак по корак`", истакао је Стефан Сурлић с Факултета политичких наука у Београду.
Слободан Зечевић из Института за европске студије каже да Немци мисле да је крај процеса признање самопроглашене независности Косова, Србија мисли то што пише.
"Сви имају своје идеје у глави шта би требало да буде, али тај крај процеса је за сада далеко с обзиром на недоумице које постоје, отпор Србије, мислим да треба на мале кораке да се усредсредимо. Реч је о споразуму о несталим лицима, енергетици, евентуално таблицама, итд, треба да учинимо мале кораке о нормализацији односа са Албанцима на КиМ", сматра Зечевић.
Која је добра вест
И док је за око месец дана, од берлинских до београдских разговора, изоштрио тон, канцелар Шолц је у Београд ипак донео и добру вест. Кад каже подршка евроинтеграцијама, он то стварно и мисли, нагласио је.
И председник Вучић у томе види нову наду за све на Западном Балкану. Питање је, међутим, да ли су Србији - усаглашавање спољне политике и признање самопроглашене независности Косова, испостављени као услови на том путу.
"Рекли смо да су неки ставови били непријатни за наше уши, али није нешто што је било неочекивано. Нас то не треба да обесхрабри када говоримо о томе шта је циљ, а то је да пригрлимо све могућности када се буду отвориле на европском путу. Наравно, не по цену одрицања од територијалног интегритета, то се просто неће десити. Историја ЕУ је историја компромиса и асиметричних решења. Верујем да ће та могућност бити остављена и Србији", очекује Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова.
Србија и Немачка ове године требало би да књиже 7.5 милијарди евра трговинске размене, за четвртину више него прошле. Процењује се да је посао око 650.000 људи у Србији повезан са немачким фирмама.
Енергетска зависност од Русије и, како се оцењује, идентитетска повезаност, наводе се као други тас на ваги. Србија је стратешки опредељена ка Европској унији. Ако је судити по проценама грчког премијера, Западни Балкан би до чланства могао 2033. године.
Коментари