Висковић: Берлин разуме позицију Србије, мора се очекивати да се придружимо неким санкцијама Русији

На питање који захтеви и могући одговор Србије на њих у вези са ратом у Украјини ситуацију чини готово немогућом Иво Висковић је за Дневник РТС-а рекао да није тако тешка позиција Србије у вези са ратом у Украјини како на први поглед изгледа, јер је немачка страна показала разумевање за наш специфичан положај, односно да Србија не може тако директно, а поготово не директно свеобухватно увести санкције Русији.

"За нас би то значило један велики проблем, пре свега у вези са питањем енергената, односно испоруке гаса и нафте. Мислим да је то најтежи део разговора за нас био и да се јасно да се од нас очекује, не само Немачка, него и ЕУ и цео Запад да се придружимо санкцијама, а нама је то вероватно највећи проблем у односу на све могуће консеквенце које се из тога могу после изродити", изјавио је Висковић.

О томе да ли се може очекивати да се Србија придружи неким санкцијама Русији, Иво Висковић сматра да се мора очекивати, јер смо у таквој ситуацији, као у шаху када немате много могућности и када се неки потез намеће као неминован.

"Ми смо сада у таквој позицији и да се мора очекивати да се донекле придружимо бар неким блажим санкцијама према Русији. Све остало би за нас било опасно, не само у односима са Немачком, него и ЕУ, а консеквенце које би произашле за нас нису само материјалне природе, него и друштвене. Вероватно би било доведено у питање све оно што смо урадили по питању реформи на путу ка ЕУ и вероватно бисмо се вратили и корак уназад и у друштвеном смислу, организације друштва, демократизације друштва и тако даље", рекао је Висковић.

Заокрета према ЕУ нема 

На питање оставља ли се простор да процес усклађивање спољне политике са ЕУ заиста буде постепен Висковић напомиње да идеју о заокрету заговарају само они који мисле да смо сувише прозападно оријентисани.

"Мени је лично веома значајно оно што је председник Вучић рекао да ми настављамо пут према ЕУ. У том погледу закорета нема. Мислим да је то добра политичка процена и да у том смислу нећемо ништа изгубити, и да се та проевропска оријентација може ојачати пре свега у политичким круговима. Мислим да ће бити потребно неко време и да се међу грађанима то шире прихвати, јер ми из низа различитих околности иамо проруско или чак пропутиновско расположење које доминира у јавности. Мислим да ће сутрашње обраћање председника у том погледу бити веома значајно да се види тачно на чему смо и какве нам потенцијалне опасности прете и какве евентуалне користи може донети ово или оно опредељење", нагласио је Висковић.

Русија се, наводи, увек понашала према сопственим интересима и да је подршка нама по питању КиМ у УН била формално принципијелна, а суштински везана за неке њихове планове, као што је Крим, источна Украјина итд.

"Мислим да чак и најдобронамернији човек у односу према Русији и њеној политици, може да схвати да Русија игра као велика сила у свом интересу, а не у нашем или нечијем трећем", навео је Висковић.

Значајан утицај Берлина на дијалог Београда и Приштине 

Висковић указује да је значајан утицај Берлина, можда и пресудан за дијалог Београда и Приштине. Ту се, додаје, не може испустити ни утицај француског председника Емануела Макрона.

"Али, ја нисам оптимиста у том погледу. Мислим да албанска страна затеже и да ће тешко доћи скоро до сусрета на највишем нивоу. Чак и изјаве које је Курти дао у Берлину указују да није спреман да испуне оно што се од њих очекује у оквиру Бриселског споразума и каснијих договора. Мислим да је овај ниво који је сада договорен за Брисел на нивоу шефова преговарачких тимова максимум који се у овом тренутку може остварти. За даље требало би и са једне и са друге стране да се искаже спремност за компромис, и са албанске стране да се испуни обавеза стварања ЗСО", нагласио је Висковић. 

Висковић наводи да му је драго што се види да сам канцелар Шолц није одступио од политике која је вођена у време Ангеле Меркел.

"То је просто због интереса Немачке. Канцелар заступа интересе Немачке. Оно што ме је изненадило је то што је доста отворено одговарано на конференцији за штампу, иако је председник рекао да су то ублажене верзије онога о чему је разговарано. Никад се у јавност не иде са проблемима, обично са оним што је успело у току разговора. Али у одговорима на питања је видљиво да канцелар Шолц нема оно искуство које је имала Меркелова, јер је био много неубедљивији у одговорима на директна питања него у ономе што су сарадници припремили у оквиру појединачног саопштења за новинаре", наводи Висковић.

Велика поларизација у Немачкој око рата у Украјини 

У самој Немачкој, напомиње, постоји велика поларизација према рату у Украјини.

"Једни сматрају да је то неопходно, а други да то избегну. Немачка има велику хипотеку прошлости и ратова и по њиховом уставу било је забрањено да се немачка војска користи ван територије земље. Бомбардовањем Југославије 1999. године то је прекршено. Сад се нешто слично догађа са Украјином. Немачка је извозник оружја, али се тешко оружје избегавало. Дошли су до те фазе да су понудили своје најсавременије тенкове Украјини, и мислим да је то изазвало полемике у самој Немачкој, јер се немачко јавно мњење деликатно односи према томе, знајући шта се дешавало у прошлости. Што се тиче обучавања то је неминовно", закључио је Висковић.