Крстић: Поента сусрета у Берлину је да Немачка преузме кормило у дијалогу Београда и Приштине

Милан Крстић је, гостујући у Дневнику РТС-а, изјавио да су за нас две најтеже теме у овом тренутку: прва је дијалог Београда и Приштине, који је у застоју од 2017. године, а друга наш однос према рату у Украјини и да ли ћемо увести санкције Русији и на који начин би то могло да има реперкусије на наш европски пут.

"То су две кључне, не само спољнополитичке већ и политичке теме. О томе ће се превасходно разговарати, уз додатак свих оних тема које су на столу, попут других регионалних питања попут БиХ и билатералних и политичких односа Србије и Немачке", рекао је Крстић.

Према његовим речима, првобитна поента овог сусрета је да Немачка и немачки канцелар овим покушавају да преузму кормило у дијалогу Београда и Приштине.

"Ако погледамо историју дијалога Београда и Приштине, он је од 2011. до 2016, када су постизани договори, углавном био навођен из Берлина. Тада је Ангела Меркел била особа која је по потреби вршила притисак, посредовала, сећамо се оног притиска 2011. у вези са повлачењем онога што су Немци звали паралелне институције на северу, који је касније довео и до Бриселског споразума 2013. године, затим притисака и на Приштину у вези са ЗСО 2015, када је постигнут споразум који је прецизирао принципе како ће СЗО бити основана. Од 2011. до 2016. Немачка је била главни актер", каже Крстић.

Синергија трансатлантских актера

Наглашава да од 2017. године имамо размимоилажење САД и Немачке у том погледу.

"Доналд Трамп је престао да буде ветар у леђа том европском кормилу које је наводило дијалог. Касније је уз Гренела и сам започео паралелни дијалог, најпре око економских питања. Сада имамо нову ситуацију, нову владу у Немачкој, Бајдена на старој позицији САД који подржава Немачку као примарног актера. То значи да имамо синергију трансатлантских кључних актера. Немачка у овом тренутку покушава да се у име ЕУ врати на кључну позицију", навео је Крстић

Према његовим речима, биће занимљиво видети и како ће Француска да се постави, јер је деловало да у неким питањима Француска и Немачка нису биле једнако флексибилне око могућег коначног решења. Деловало је, додаје, да су чак и Американци у неком тренутку били флексибилнији.

"Ово је аналогија и преузимање оних успешних рецепата из угла Берлина Ангеле Меркел како да се помогне у напретку дијалога Београда и Приштине", истакао је Крстић.

Шолц, напомиње, сада има и већи уцењивачки потенцијал, али верује да има и шта да понуди.

"У Европи се, имајући у виду каква је геополитичка ситуација, озбиљно разматра могућност бржег учлањивања одређених критичних зона, како виде они у ЕУ. Западни Балкан је кључна зона у том смислу, критична у смислу да постоји могућност за ширење руског утицаја, да није интегрисана у ЕУ. Постоји могућност да се предоче последице уколико се, на пример, не усвоје санкције Руској Федерацији или уколико се не напредује у дијалогу. Не мислим да ће то бити конкретно уцене, већ пре свега да се може предочити нека шанса", напомиње Крстић.

Шолц ће имати више разумевања него други лидери ЕУ

Сматра да у овом тренутку може да буде понуђена нека баш конкретна шанса, али може перспектива бржег приступања.

"Шолц ће имати више разумевања него неки други европски лидери. Шолц је човек који разуме језик тога колико је гас битан, колико то утиче на радна места и привреду. Да је само до Шолца, верујем да би лако могло да му се објасни због чега све Србија би имала проблеме уколико уведе санкције Русији", указује Крстић.

Наводи да Шолц као канцелар има највећи ауторитет у Немачкој, али је чињеница да је ограничен деловањем коалиционих партнера, који су доста радикалнији у овом аспекту.

"Зелени су од старта у агенди имали еманципацију од руског гаса, либерали су захтевали престанак градње Северног тока 2, а Шолц је, као и његове социјалдемократе, подржавао тај пројекат традиционално и у влади Ангеле Меркел предано је радио на реализацији тог пројекта. Имали су много прагматичнији однос сарадње са Русијом него Зелени и либерали", навео је Крстић.

Сматра да су у Берлину свесни да је у Србији техничка влада, неће бити конкретних уцена и претњи, али да би Србија требало да се сврста уз ЕУ и да настави пут ка ЕУ.

"А фокус у саопштењима ће бити на дијалогу Београда и Приштине и евентуално да ли ће ускоро бити нових састанака, да ли ће се вечерас макар неформално срести Вучић и Курти, то су ствари које ће бити у фокусу", закључио је Крстић.