Сусрет Вучића и Ђиласа – помирење или предах

Пре избора странке су се заклињале да никада неће сарађивати са "другом страном", у јавности су једни за друге имали само речи увреде, а повремено се са речи прелазило у "дела", то јест физичке сукобе.

Грађани су на изборима поручили да ниједна страна нема чисту већину што значи да до некаквог договарања мора доћи, па се некима чини да су Драган Ђилас и Александар Вучић то први разумели иако обојица тврде да је њихов неочекивани састанак за тему имао само превазилажење изборне кризе у Београду. 

Политички аналитичар и бивши посланик у Скупштини Србије Ђорђе Вукадиновић каже да не може да буде против тога да људи разговарају и не може да осуди то што неко са неким разговара да би се смањиле тензије.

"То јесте за похвалу, али се поставља питање ко разговара, испред кога и са којим мандатом. Александар Вучић је рекао да као председник државе разговара са лидером коалиције која је освојила двоцифрен проценат на изборима и то је у реду", истиче Вукадиновић, али каже да је већи проблем са друге стране.

"Видели смо да су дословно сви партнери господина Ђиласа подигли глас и оградили се од тог разговора. Други ниво проблема је што су управо та два актера у претходном периоду била носиоци ватре и острашћеног говора. Мени то мало наликује на паликуће које праве ватрогасно друштво. Ни то није лоше, али ако су стварно напустили своју некадашњу активност", објашњава Вукадиновић.

Истиче да то делује неуверљиво и да је зато реакција јавности на сусрет скептична и цинична и наглашава да није сигуран да у питању није жеља за стварањем политичког дуопола и покушај да се учврсте лидерске позиције, поготово позиција Драгана Ђиласа на опозиционом полу.

"Пут ка другачијој политичкој комуникацији"

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да се треба борити против сваке врсте стереотипа, а сматра да је стереотип свести политички живот на свакодневне пропагандне размене у којима једна страна на све начине покушава да направи штету другој, а друга узвраћа истом или јачом ватром.

"Та ватра треба да гори тако што ће да тиња, а не тако што ће да буде нека врста летњег пожара који пржи све пред собом. Завршили су се избори, прошла је кампања и треба пустити да се изборне комисије званично огласе", истиче Станковић.

Каже да претпоставља да су предмет разговора били, поред актуелних државних тема и изазова, и београдски избори.

"У том контексту, чини ми се да се после овог симболичког геста, који најављује другачију политичку комуникацију или барем покушава да отвори пут ка другачијој политичкој комуникацији, треба вратити у законске оквире, сачекати да ГИК понови изборе тамо где постоје законски разлози, доћи до коначних резултата и ући у регуларну процедуру формирања институција", наглашава Станковић.

Каже да није нерелевантно питање кога Драган Ђилас представља јер су одједном сви који су до јуче седели око њега рекли да то није требало да ради као да, како каже, никада у животу нису хтели практично да примене реч дијалог.

"Важно је да људи пред собом имају ширу слику"

Социолог Владимир Вулетић сматра да је, друштвено посматрано, јако добро имати разговор између кључних политичких актера, а посебно у ситуацији када се у окружењу и свету не говори само у новом Хладном рату, већ и о нечему много опаснијем.

"Било би много лоше да Србија у такву ситуацију уђе подељена. Мислим да је јако важно да људи после избора имају пред собом и ширу слику и да схвате да унутрашња политика није најважнија ствар која нас чека", каже Вулетић.

Истиче да би волео да су Вучић и Ђилас причали и шире од београдских избора.

"Наравно да ће се кроз призму избора ти њихови односи приближавати и удаљавати, али важније од свега је да имамо ту комуникацију. Биће разлика у погледима ако буде нужно опредељивати се, али ако хоћемо да држимо нашу позицију, која је специфична али добра, лакше ћемо је и дуже држати ако будемо имали унутрашњу комуникацију и некакав минимални заједнички именитељ слагања око кључних питања", наводи Вулетић.

Истиче да не зна у којем ће правцу однос Вучића и Ђиласа даље ићи, али наглашава да је генерално важно да у друштву нема поделе која би довела до тога да се пријатељи мрзе, да се у неке кафане улази, а у неке не улази јер у њима седе ови или они.

Гостовање Ђорђа Вукадиновића, Дејана Вука Станковића и Владимира Вулетића у емисији "Око у 9" погледајте у видео-снимку на почетку текста.