Зечевић: Грчка је пријатељска земља, и током бомбардовања покушавали су да нам помогну

Слободан Зечевић из Института за европске студије је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, истакао да су односи Србије и Грчке увек били пријатељски, блиски, те и да су у новијој историји, за време санкција и бомбардовања, Грци покушавали да нам помогну.

"За Србе је Грчка увек била главна туристичка дестинација. Имамо коректну привредну размену, која расте. Ако имамо све ово у виду, Грчка је увек била пријатељска а грчки народ је нама веома близак", рекао је Зечевић у прелиставању штампе.

Коментаришући то што Грчка није променила став о Косову, Зечевић је напоменуо да и они имају конфликт око територијалних вода са Турском, као и на Кипру.

Грчка је још једном подвукла да у овом тренутку неће признати тзв. Косово, али они инсистирају на дијалогу, рекао је Зечевић и додао да се Србија труди да одржи дијалог у животу.

Посебно је нагласио подршку Србији на европском путу.

"Грчка би радо волела да види Србију у ЕУ, управо због политичке блискости два народа и она нам даје подршку", рекао је Зечевић.

Криза у Украјини – дипломатија на два колосека 

Говорећи о ситуацији са Украјином, навео је да се, упркос пропагандним маневрима са обе стране, приоритет дао дипломатији на два колосека.

Први колосек су, истиче, преговори САД и Русије, у којима се званичници чују телефоном.

"Мислим да је ту реч да покушају да нађу решење да се Русија не осећа угрожено и да постоје разговори о томе шта би било прихватљиво решење", каже Зечевић.

Напомиње да руски председник Владимир Путин говори о "недељивој безбедности", у којој се не би само Запад осећао безбедно, већ и они.

"Руси неће да се НАТО шири и за то желе писмене гаранције које за сада Американци неће да им дају", каже Зечевић али као пример да се и тако може доћи до решења наводи кризу на Куби, када се сукоб завршио неформалним споразумом.

Други колосек разговора је, како каже, покушај Емануела Макрона и Олафа Шолца да се реализује договор из Минска који се тиче источног дела Украјине.

"А, то је да он добије једну врсту аутономије и да се врате украјински војници на границу са Русијом. Све је то доста компликовано, јер обе стране имају своје визије", каже Зечевић.

Додаје да на америчкој страни постоји објективна опасност од гомилања руских трупа, али да је ту и жеља Украјине да се приближи НАТО-у, што је, каже, изазвало ову кризу.

Подизање улога 

Што се тиче сталних најава рата, сматра да је реч о пропаганди.

"Мислим да је реч о пропаганди и подизању улога – са једне стране Американци говоре: Руси ће напасти, а Руси говоре: ако не постигнете са нама споразум, прогласићемо независност Доњецка и Луганска. А и једни и други покушавају да нађу дипломатско решење", истиче Зечевић.

Према његовим речима, Запад се плаши руске војне интервенције, јер руски војници лако могу да се врате на границу. Међутим, напетост је, оценио је, сада мања.

"Руски потез, повлачење тенкова у касарне, је покушај да покаже Западу да они раде на деескалацији и дипломатском решењу кризе. Мислим да је сада то реалније него војни сукоб, али у сваком случају тог пропагандног рата ће и даље бити", каже Зечевић уз наговештај да се не могу са сигурношћу искључити инциденти.

За Украјину каже да је трагично то што је, после 30 година колико није имала пораст БДП-а, тек последњих година почела да се опоравља.

"Ова криза им апсолутно не иде у прилог и они покушавају на све начине да покажу да је ситуација нормална и да тамо може да се живи, али да су спремни на отпор уколико дође до руске инвазије", рекао је Зечевић.

Коментарисао је и интерни документ ЕУ о могућим казненим мерама за челнике Републике Српске уколико се ситуација у БиХ не промени, поручивши да би за тако нешто морало да постоји јединство у ЕУ.

Додао је и да руководство РС ради на очувању Дејтонског споразума.

"Да српски народ не буде мајоризован у БиХ, то је егзистенцијално питање и то Европа мора да има у виду, јер доћи ће до снажне исламизације БиХ", рекао је Зечевић и напоменуо да се без заштите аутономије РС не може говорити о мултиетничности БиХ.