Скупштина почиње расправу о изборним законима, циљ побољшање изборних услова

Новина у Предлогу закона о избору председника је то што се редослед кандидата на листи утврђује жребом.

Предлог закона о избору народних посланика предвиђа транспарентнији рад органа за спровођење избора.

За проглашење листе националне мањине на локалним изборима двоструко је смањен број неопходних потписа и за њих не важи цензус од три одсто како би добили мандате.

У Предлогу закона о финансирању политичких активности наведено је да физичко лице политичким субјектима годишње може да донира највише 10 просечних месечних зарада, а правно лице 30.

Странке ће на почетку кампање добити 35 одсто од укупних средстава, а остало ако пређу цензус.

Измене Закона о спречавању корупције доносе новине у погледу функционерске кампање. Функционер је дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке.

Такође, не може да користи јавне скупове и сусрете које има у својству јавног функционера, за промоцију политичких странака.

"Не мењају се суштински аспекти избора за посланике"

Министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић рекла је да ће закони понудити смернице како да предстојећи избори прођу на законит начин, у демократској атмосфери.

Обрадовићева је посланицима образложила Предлог закона о избору народних посланика, о локалним изборима и о избору председника Републике.

Према њеним речицма, Предлогом закона о избору народних посланика не мењају се суштински аспекти избора за народне посланике.

По том закону, Република Србија остаје једна изборна јединица, а цензус остаје три одсто, рекла је Обрадовићева.

Истакла је да ће за подношење изборне листе и даље бити потребно 10.000 оверених изјава бирача, али ће се уз изборну листу достављати знатно мања количина пратеће документације.

Обрадовићева је навела да се за странке националних мањина смањује број потребних изјава бирача са 10.000 на 5.000.

"Пред локалним изборним комисијама амбициозна дужност"

Обрадовићева је нагласила да предлози изборних закона уносе и значајне новине у погледу органа надлежних за спровођење избора.

Сада се, каже, предлаже формално увођење међуоргана, односно давање значајних надлежности општинским и градским изборним комисијама у спровођењу избора на републичком нивоу.

"Пред локалним изборним комисијама је веома амбициозна дужност да се активно укључе у спровођење избора на републичком нивоу", рекла је Обрадовићева.

Предлог закона садржи и једно ново решење, које је исход међустраначког дијалога и према којем ће право на предлагање члана или заменика члана РИК-а имати и посланици који су изабрани са исте изборне листе која није освојила број мандата довољан да се образује посланичка група, а нису приступили ниједној посланичкој групи.

Споразумом међустраначког дијалога без посредства европарламентараца, постигнута је сагласност да изборе спроведе РИК чији ће стални састав бити привремено проширен са још шест чланова и шест заменика чланова, које треба да предложи председник Народне скупштине, у складу са договором опозиционих учесника оба међустраначка дијалога.

Продужен рок за улагање приговора

Обрадовићева каже да је систем заштите права додатно унапређен продужавањем рокова, па се тако општи рок за улагање приговора, са 24 продужава на 72 сата, а рок за жалбу Управном суду са 48 такође на 72 сата.

И за изборе за председника Републике ће се спроводити иста три нивоа изборне администрације - Републичка изборна комисија, локалне изборне комисије и бирачки одбори.

Новина је предлог да се редослед кандидата на листи кандидата, односно гласачком листићу више не утврђује жребом, већ према редоследу проглашења.

Председника Републике ће и даље моћи да предлажу политичке странке и коалиције странака, као и групе од најмање 10 грађана, а задржава се и постојећи рок за подношење изборних листа, најкасније 20 дана пре дана гласања.